Knjiga o sudijama 17

1. A beše jedan covek iz gore Jefremove po imenu Miha.

2. On rece materi svojoj: Hiljadu i sto srebrnika, što su ti ukradeni, za koje si klela i govorila preda mnom, evo, to je srebro u mene, ja sam ga uzeo. A mati mu rece: Gospod da te blagoslovi, sine!

3. A kad vrati hiljadu i sto srebrnika materi svojoj, rece mati njegova: To sam srebro posvetila Gospodu iz svoje ruke za tebe, sine moj, da se nacini od njega lik rezan i liven; zato ti ga sada dajem natrag.

4. Ali on opet dade srebro materi svojoj, a mati uze dvesta srebrnika i dade zlataru, a on nacini od njega lik rezan i liven, te beše u kuci Mišinoj.

5. I taj Miha imaše kucu za bogove, i nacini, oplecak i likove, i posveti jednog izmedu sinova svojih da mu bude sveštenik.

6. U to vreme ne beše cara u Izrailju: svaki cinjaše šta mu drago.

7. A beše jedan mladic iz Vitlejema Judinog, od porodice Judine, koji beše Levit i onde boravljaše.

8. On otide iz tog grada, Vitlejema Judinog, da se nastani gde može; i iduci svojim putem dode u goru Jefremovu do kuce Mišine.

9. A Miha mu rece: Otkuda ideš? Odgovori mu Levit: Iz Vitlejema Judinog, idem da se nastanim gde mogu.

10. A Miha mu rece: Ostani kod mene, i budi mi otac i sveštenik, a ja cu ti dati deset srebrnika na godinu i dvoje haljine i hranu. I otide Levit k njemu.

11. I Levitu bi po volji da ostane kod njega, i bi mu taj mladic kao da mu je sin.

12. I Miha posveti Levita da mu je sveštenik taj mladic, i osta u kuci Mišinoj.

13. Tada rece Miha: Sada znam da ce mi Gospod uciniti dobro zato što imam Levita sveštenika.