Knjiga o sudijama 16
1. Potom otide Samson u Gazu, i onde vide jednu ženu kurvu, i ude k njoj.
2. I ljudima u Gazi bi kazano: Dode Samson ovamo. I opkoliše i vrebaše ga celu noc na vratima gradskim; i stajahu u potaji celu noc govoreci: Dok svane, ubicemo ga.
3. Ali Samson spavav do ponoci usta u ponoci, i šcepa vrata gradska s oba dovratka i išcupa ih s prevornicom zajedno, i metnu ih na ramena i odnese na vrh gore koja je prema Hevronu.
4. Posle toga zamilova devojku na potoku Soriku, kojoj beše ime Dalida.
5. I dodoše k njoj knezovi filistejski i rekoše joj: Prevari ga i iskušaj gde mu stoji velika snaga i kako bi smo mu dosadili da ga svežemo i savladamo; a mi cemo ti dati svaki po hiljadu i sto srebrnika.
6. I Dalida rece Samsonu: Hajde kaži mi gde stoji tvoja velika snaga i cim bi se mogao svezati i savladati.
7. A Samson joj rece: Da me svežu u sedam gužava sirovih neosušenih, onda bih izgubio snagu i bio kao i drugi covek.
8. I donesoše joj knezovi filistejski sedam gužava sirovih, još neosušenih, i ona ga sveza njima.
9. A kod nje beše zaseda u sobi; i ona mu rece: Eto Filisteja na te, Samsone! A on pokida gužve, kao što se kida konac od kudelje kad oseti vatru; i ne dozna se za snagu njegovu.
10. Potom rece Dalida Samsonu: Gle, prevario si me, i slagao si mi; nego hajde kaži mi cim bi se mogao svezati.
11. A on joj rece: Da me dobro svežu novim užima kojima nije ništa radeno, tada bih izgubio snagu i bio bih kao drugi covek.
12. I Dalida uze nova uža, i sveza ga njima, pak mu rece: Eto Filisteji na te Samsone! A zaseda beše u sobi. A on raskide s ruku uža kao konac.
13. Tada rece Dalida Samsonu: Jednako me varaš i lažeš mi; kaži mi cim bi se mogao svezati? A on joj rece: Da sedam pramena kose na glavi mojoj priviješ na vratilo.
14. I ona zaglavivši vratilo kocem, rece: Evo Filisteja na te, Samsone! A on se probudi od sna, i istrže kolac i osnovu i vratilo.
15. Opet mu ona rece: Kako možeš govoriti: Ljubim te, kad srce tvoje nije kod mene? Vec si me tri puta prevario ne hoteci mi kazati gde ti je velika snaga.
16. I ona mu dosadivaše svojim recima svaki dan i navaljivaše na nj, i duša mu prenemože da umre.
17. Te joj otvori celo srce svoje, i rece joj: Britva nije nikad prešla preko glave moje, jer sam nazirej Božji od utrobe matere svoje; da se obrijem, ostavila bi me snaga moja i oslabio bih, i bio bih kao svaki covek
18. A Dalida videci da joj je otvorio celo srce svoje, posla i pozva knezove filistejske porucivši im: Hodite sada, jer mi je otvorio celo srce svoje. Tada dodoše knezovi filistejski k njoj i donesoše novce u rukama svojim.
19. A ona ga uspava na krilu svom, i dozva coveka te mu obrija sedam pramena kose s glave, i ona ga prva svlada kad ga ostavi snaga njegova.
20. I ona rece: Eto Filisteja na te, Samsone! A on probudivši se od sna rece: Izaci cu kao i pre i otecu se; jer ne znaše da je Gospod odstupio od njega.
21. Tada ga uhvatiše Filisteji, i iskopaše mu oci, i odvedoše ga u Gazu i okovaše ga u dvoje verige bronzane; i meljaše u tamnici.
22. A kosa na glavi njegovoj poce rasti kao što je bila kad ga obrijaše.
23. I knezovi filistejski skupiše se da prinesu veliku žrtvu Dagonu bogu svom, i da se provesele, pa rekoše: Predade nam bog naš u ruke naše Samsona neprijatelja našeg.
24. Takode i narod videvši ga hvaljaše boga svog govoreci: Predade nam bog naš u ruke naše neprijatelja našeg i zatiraca zemlje naše i koji pobi tolike izmedu nas.
25. I kad se razveseli srce njihovo rekoše: Zovite Samsona da nam igra. I dozvaše Samsona iz tamnice da im igra, i namestiše ga medu dva stuba.
26. Tada Samson rece momku koji ga držaše za ruku: Pusti me, da opipam stubove na kojima stoji kuca, da se naslonim na njih.
27. A kuca beše puna ljudi i žena i svi knezovi filistejski behu onde; i na krovu beše oko tri hiljade ljudi i žena, koji gledahu kako Samson igra.
28. Tada Samson zavapi ka Gospodu i rece: Gospode, Gospode! Opomeni me se, molim te, i ukrepi me, molim te, samo sada, o Bože! Da se osvetim jedanput Filistejima za oba oka svoja.
29. I zagrli Samson dva stuba srednja, na kojima stajaše kuca, i nasloni se na njih, na jedan desnom a na drugi levom rukom svojom.
30. Pa onda rece Samson: Neka umrem s Filistejima. I naleže jako, i pade kuca na knezove i na sav narod koji beše u njoj; i bi mrtvih koje pobi umiruci više nego onih koje pobi za života svog.
31. Posle dodoše braca njegova i sav dom oca njegovog, i uzeše ga, i vrativši se pogreboše ga izmedu Saraje i Estola u grobu Manoja oca njegovog. A on bi sudija Izrailju dvadeset godina.