Knjiga o sudijama 15
1. A posle nekoliko dana, o pšenicnoj žetvi, dode Samson da pohodi ženu svoju donesavši joj jare, i rece: Idem k ženi svojoj u ložnicu. Ali mu otac njen ne dade da ude.
2. Jer rece otac njen: Ja mišljah zacelo da ti nije po volji, pa je dadoh drugu tvom; nego mlada sestra njena nije li lepša od nje? Uzmi nju mesto one.
3. A Samson im rece: Ja necu biti kriv Filistejima kad im ucinim zlo.
4. I otišavši Samson uhvati trista lisica, i uze luca, i sveza po dve u repove, i metnu po jedan luc medu dva repa.
5. Pa zapali luceve, i pusti u letinu filistejsku, i popali letinu požnjevenu i nepožnjevenu, i vinograde i maslinike.
6. Tada Filisteji rekoše: Ko je to ucinio? I odgovoriše: Samson zet Tamnacaninov, jer mu uze ženu i dade je drugu njegovom. Tada dodoše Filisteji i spališe ognjem nju i oca njenog.
7. A Samson im rece: Ako ste i ucinili tako, opet cu vam se osvetiti, pa cu se onda okaniti.
8. I polomi ih ljuto nogama po bedrima: Potom otide i nastani se u pecini od stene Itama
9. Tada izidoše Filisteji i stadoše u logor prema Judi, i raširiše se do Lehije.
10. A ljudi od Jude rekoše: Što ste izašli na nas? I odgovoriše: Izašli smo da svežemo Samsona i da mu ucinimo kako je on nama ucinio.
11. Tada izide tri hiljade ljudi iz Jude k pecini u steni Itamu, i rekoše Samsonu: Ne znaš li da Filisteji vladaju nad nama? A on im rece: Kako su oni meni ucinili tako ja ucinih njima.
12. Oni mu rekoše: Došli smo da te svežemo i predamo u ruke Filistejima. A Samson im rece: Zakunite mi se da necete vi uložiti na me.
13. Oni mu odgovoriše i rekoše: Necemo; nego cemo te samo svezati i predati u njihove ruke, ali te necemo pogubiti. I svezaše ga u dva nova uža i odvedoše ga iz stene.
14. I kad on dode do Lehije, Filisteji ga sretoše vicuci od radosti; a Duh Gospodnji side na nj, i uža na rukama njegovim postaše kao konci izgoreli od vatre, i spadoše sveze s ruku njegovih.
15. I on nade celjust magarecu još sirovu, i pruživši ruku svoju uze je, i pobi njom hiljadu ljudi.
16. Potom rece Samson: Celjušcu magarecom jednu gomilu, dve gomile, celjušcu magarecom pobih hiljadu ljudi.
17. A kad izrece, baci celjust iz ruke svoje, i nazva ono mesto Ramat-Lehija.
18. I beše žedan jako, te zavapi ka Gospodu i rece: Ti si ucinio rukom sluge svog ovo izbavljenje veliko; a sad hocu li umreti od žedi, ili cu pasti u ruke neobrezanima?
19. Tada Bog rascepi stenu u Lehiji, i potece voda iz nje, te se napi, i povrati mu se duh i ožive. Zato se prozva onaj izvor En-Akore, koji je u Lehiji do današnjeg dana.
20. I bi sudija Izrailju za vremena filistejskog dvadeset godina.