Četvrta knjiga Mojsijeva 9
1. Još rece Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj druge godine po izlasku njihovom iz zemlje misirske prvog meseca, govoreci:
2. Neka slave sinovi Izrailjevi pashu u odredeno vreme.
3. Cetrnaestog dana ovog meseca uvece slavite je u odredeno vreme, po svim zakonima i po svim uredbama njenim slavite je.
4. I rece Mojsije sinovima Izrailjevim da slave pashu.
5. I slavite pashu prvog meseca cetrnaestog dana uvece u pustinji sinajskoj; kako beše Gospod zapovedio Mojsiju, sve onako uciniše sinovi Izrailjevi.
6. A behu neki koji se oskvrniše o mrtvaca te ne mogahu slaviti pashe onaj dan; i dodoše isti dan pred Mojsija i pred Arona;
7. I rekoše mu ljudi oni: Mi smo necisti od mrtvaca; zašto da nam nije slobodno prineti žrtvu Gospodu u vreme zajedno sa sinovima Izrailjevim?
8. A Mojsije im rece: Stanite da cujem šta ce zapovediti Gospod za vas.
9. A Gospod rece Mojsiju govoreci:
10. Kaži sinovima Izrailjevim i reci: Ko bi bio necist od mrtvaca ili bi bio na dalekom putu izmedu vas ili izmedu vašeg natražja, neka slavi pashu Gospodu,
11. Drugog meseca cetrnaestog dana uvece neka je slave s presnim hlebom i s gorkim zeljem neka je jedu.
12. Neka ne ostavljaju od nje ništa do jutra i kosti da joj ne prelome, po svemu zakonu za pashu neka je slave.
13. A ko je cist i nije na putu, pa bi propustio slaviti pashu, da se istrebi duša ona iz naroda svog, jer ne prinese Gospodu žrtve na vreme, greh svoj neka nosi onaj covek.
14. I ako bi medu vama živeo stranac i slavio bi pashu Gospodu, po zakonu i uredbi za pashu neka je slavi; a zakon da vam je jednak i strancu i onome ko se rodio u zemlji.
15. A u koji dan bi podignut šator, pokri oblak šator nad naslonom od svedocanstva; a uvece beše nad šatorom kao oganj do jutra.
16. Tako beše jednako: oblak ga zaklanjaše, ali nocu beše kao oganj.
17. I kad bi se oblak podigao iznad šatora, tada polažahu sinovi Izrailjevi, a gde bi stao oblak, onde se zaustavljahu sinovi Izrailjevi.
18. Po zapovesti Gospodnjoj polažahu sinovi Izrailjevi, i po zapovesti Gospodnjoj ustavljahu se; dokle god stajaše oblak nad šatorom, oni stajahu u logoru,
19. I kad oblak dugo stajaše nad šatorom, tada svršivahu sinovi Izrailjevi šta treba svršivati Gospodu i ne polažahu.
20. I kad oblak beše nad šatorom malo dana, po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logoru i po zapovesti Gospodnjoj polažahu.
21. Kad bi, pak, oblak stajao od vecera do jutra, a ujutro bi se podigao oblak, tada polažahu; bilo danju ili nocu, kad bi se oblak podigao, oni polažahu.
22. Ako li bi dva dana ili mesec dana ili godinu oblak stajao nad šatorom, stajahu u logoru sinovi Izrailjevi i ne polažahu, a kako bi se podigao, oni polažahu.
23. Po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logor, i po zapovesti Gospodnjoj polažahu; i svršivahu šta treba svršivati Gospodu, kao što beše zapovedio Gospod preko Mojsija.