Četvrta knjiga Mojsijeva 20
1. I sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, dodoše u pustinju sinsku prvog meseca, i stade narod u Kadisu; i onde umre Marija, i bi pogrebena onde.
2. A onde nemaše zbor vode, te se skupiše na Mojsija i na Arona.
3. I svadaše se narod s Mojsijem, i govorahu: Kamo da smo pomrli kad pomreše braca naša pred Gospodom!
4. Zašto dovedoste zbor Gospodnji u ovu pustinju da izginemo ovde i mi i stoka naša?
5. I zašto nas izvedoste iz Misira da nas dovedete na ovo zlo mesto, gde ne rodi ni žito ni smokva ni grožde ni šipak, a ni vode nema za pice?
6. I dode Mojsije i Aron ispred zbora na vrata šatora od sastanka, i padoše nicice; i pokaza im se slava Gospodnja.
7. I rece Gospod Mojsiju govoreci:
8. Uzmi štap, i sazovite zbor ti i Aron brat tvoj, i progovorite steni pred njima; te ce dati vodu svoju; tako ceš im izvesti vodu iz stene, i napojiceš zbor i stoku njihovu.
9. I Mojsije uze štap ispred Gospoda, kako mu zapovedi Gospod.
10. I sazvaše Mojsije i Aron zbor pred stenu, i on im rece: Slušajte odmetnici! Hocemo li vam iz ove stene izvesti vodu?
11. I diže Mojsije ruku svoju i udari u stenu štapom svojim dva puta, i izide voda mnoga, te se napoji narod i stoka njihova.
12. A Gospod rece Mojsiju i Aronu: Što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato necete odvesti zbora tog u zemlju koju sam im dao.
13. To je voda od svade, gde se svadaše sinovi Izrailjevi s Gospodom, i On se proslavi medu njima.
14. Iza toga posla Mojsije poslanike iz Kadisa k caru edomskom da mu kažu: Ovako kaže brat tvoj Izrailj: Ti znaš sve nevolje koje nas snadoše:
15. Kako naši oci sidoše u Misir, i bejasmo u Misiru dugo vremena, i kako Misirci zlo ciniše nama i ocima našim;
16. I vikasmo ka Gospodu, i Gospod cu glas naš, i posla andela, koji nas izvede iz Misira; i evo smo u Kadisu, gradu na tvojoj medi.
17. Pusti nas da prodemo kroz tvoju zemlju; necemo ici preko polja ni preko vinograda, niti cemo piti vode iz kog studenca; ici cemo carskim putem, necemo svratiti ni na desno ni nalevo dok ne predemo medu tvoju.
18. A Edom mu odgovori: Ne idi preko moje zemlje, da ne izidem s macem preda te.
19. A sinovi Izrailjevi rekoše mu: Ici cemo utrenikom, i ako se napijemo vode tvoje, mi ili stoka naša, platicemo je; ništa više, samo da pešice prodemo.
20. A on im odgovori: Necete proci. I izide Edom pred njih s mnogo naroda i s velikom silom.
21. I kad ne hte Edom dopustiti Izrailju da pride preko mede njegove, Izrailj otide od njega.
22. I krenuvši se od Kadisa dodoše sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, ka gori Oru.
23. I Gospod rece Mojsiju i Aronu na gori Oru kod mede edomske govoreci:
24. Aron valja da se pribere k rodu svom, jer nece uci u zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim, jer ne poslušaste zapovesti moje na vodi od svade.
25. Uzmi Arona i Eleazara sina njegovog, i izvedi ih na goru Or.
26. I svuci Aronu haljine njegove i obuci ih Eleazaru sinu njegovom, pa ce se Aron pribrati i umreti onde.
27. I ucini Mojsije kako zapovedi Gospod; i izidoše na goru Or pred svim zborom.
28. I svuce Mojsije s Arona haljine njegove i obuce ih Eleazaru, sinu njegovom, i umre onde Aron navrh gore, a Mojsije i Eleazar sidoše s gore.
29. A kad vide sav zbor da umre Aron, plaka sav dom Izrailjev za Aronom trideset dana.