Četvrta knjiga Mojsijeva 19

1. Još rece Gospod Mojsiju i Aronu govoreci:

2. Ovo je uredba i zakon što zapovedi Gospod govoreci: Reci sinovima Izrailjevim neka ti dovedu junicu crvenu zdravu, na kojoj nema mane, i koja još nije bila u jarmu;

3. I podajte je Eleazaru svešteniku, a on neka je izvede napolje iz logora da je zakolju pred njim.

4. I uzevši Eleazar krvi njene na prst svoj neka pokropi krvlju prema šatoru od sastanka sedam puta.

5. Potom neka zapovedi da se spali junica pred njegovim ocima; kožu njenu i meso njeno i krv njenu s balegom neka spale.

6. I sveštenik uzevši drveta kedrovog, isopa i crvca, neka baci u oganj gde gori junica.

7. Potom neka opere haljine svoje i opere telo svoje vodom, pa onda neka ude u logor, i neka bude sveštenik necist do vecera.

8. Tako i ko je spali, neka opere haljine svoje vodom, i telo svoje neka opere vodom, i neka bude necist do vecera.

9. A cist covek neka pokupi pepeo od junice i izruci ga iza logora na cisto mesto, da se cuva zboru sinova Izrailjevih za vodu ocišcenja; to je žrtva za greh.

10. I onaj koji pokupi pepeo od junice neka opere haljine svoje, i neka bude necist do vecera. To neka je sinovima Izrailjevim i došljaku koji se bavi medu njima vecan zakon.

11. Ko se dotakne mrtvog tela covecijeg, da je necist sedam dana.

12. On neka se ocisti onom vodom treci dan i sedmi dan, i bice cist; ako li se ne ocisti treci dan i sedmi, nece biti cist.

13. Ko se dotakne mrtvog tela covecijeg pa se ne ocisti, onaj je oskrvnio šator Gospodnji; zato da se istrebi ona duša iz Izrailja; jer nije pokropljen vodom ocišcenja, zato je necist, i necistota je njegova na njemu.

14. Ovo je zakon kad covek umre u šatoru: Ko god ude u onaj šator i ko god bude u šatoru, necist da je sedam dana;

15. I svaki sud otkriven, koji ne bude dobro zaklopljen, necist je.

16. I ko se god dotakne u polju posecenog macem ili umrlog ili kosti covecije ili groba, necist da je sedam dana.

17. I neka za necistog uzmu pepela od junice spaljene za greh, i neka naliju na nj vode žive u sud.

18. Potom neka uzme cist covek isopa i zamoci u onu vodu, i pokropi njom šator i sve sude i ljude koji su u njemu bili; tako i onog koji bi se dotakao kosti ili coveka posecenog ili umrla ili groba.

19. Cisti necistog neka pokropi treci i sedmi dan; i kad ga ocisti sedmi dan, neka opere haljine svoje i sebe neka opere vodom, i bice cist uvece.

20. A ko bude necist pa se ne ocisti, da se istrebi ona duša iz zbora; jer je svetinju Gospodnju oskvrnio, a nije pokropljen vodom ocišcenja; necist je.

21. I ovo neka im je zakon vecan: i koji pokropi vodom ocišcenja, neka opere haljine svoje; i ko se god dotakne vode ocišcenja, da je necist do vecera.

22. I cega se god dotakne ko je necist, da je necisto; i ko se njega dotakne, da je necist do vecera.