Četvrta knjiga Mojsijeva 5

1. I rece Gospod Mojsiju govoreci:

2. Zapovedi sinovima Izrailjevim neka isteraju iz logora sve gubave i sve kojima tece seme i sve koji su se oskvrnili o mrtvaca,

3. Bio covek ili žena, isterajte, iza logora isterajte ih, da ne skvrne logora onima medu kojima nastavam.

4. I uciniše tako sinovi Izrailjevi, i isteraše ih iz logora, kako Gospod kaza Mojsiju, tako uciniše sinovi Izrailjevi.

5. Još rece Gospod Mojsiju govoreci:

6. Reci sinovima Izrailjevim: Covek ili žena kad ucini kakav greh ljudski, te zgreši Gospodu, i bude ona duša kriva,

7. Tada neka priznadu greh koji su ucinili, i ko je kriv neka vrati celo cim je kriv i nek dometne odozgo peti deo i da onome kome je skrivio.

8. I ako onaj nema nikoga kome bi pripala naknada za štetu, neka se da Gospodu i neka bude svešteniku osim ovna za ocišcenje kojim ce ga ocistiti.

9. Tako i svaki prinos izmedu svih stvari koje posvecuju sinovi Izrailjevi i donose svešteniku, njegov neka bude;

10. I šta god ko posveti, neka je njegovo, i šta god ko da svešteniku, neka je njegovo.

11. Još rece Gospod Mojsiju govoreci:

12. Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Cija bi žena zastranila te bi mu zgrešila,

13. I drugi bi je obležao, a muž njen ne bi znao, nego bi ona zatajila da se oskvrnila, i ne bi bilo svedoka na nju, niti bi se zatekla,

14. A njemu bi došla sumnja ljubavna, te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona bi bila oskvrnjena; ili bi mu došla sumnja ljubavna te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona ne bi bila oskvrnjena,

15. Onda neka muž dovede ženu svoju k svešteniku, i neka donese za nju prinos njen, deseti deo efe brašna jecmenog, ali neka ga ne polije uljem i neka ne metne na nj kada, jer je prinos za sumnju ljubavnu, dar za spomen da se spomene greh;

16. I neka je sveštenik privede i postavi pred Gospodom.

17. I neka uzme sveštenik svete vode u sud zemljani; i praha s poda u šatoru neka uzme i uspe u vodu.

18. I postavivši sveštenik ženu pred Gospodom neka joj otkrije glavu i metne joj na ruke dar za spomen koji je dar za sumnju ljubavnu; a sveštenik neka drži u ruci svojoj gorku vodu, koja nosi prokletstvo.

19. I neka sveštenik zakune ženu, i rece joj: Ako nije niko spavao s tobom, i ako nisi zastranila od muža svog na necistotu, neka ti ne bude ništa od ove vode gorke, koja nosi prokletstvo.

20. Ako li si zastranila od muža svog i oskvrnila se, i kogod drugi osim muža tvog spavao s tobom,

21. Tada sveštenik zaklinjuci ženu neka je prokune i rece ženi: Da te Gospod postavi za uklin i za kletvu u narodu tvom ucinivši da ti bedro spadne a trbuh otece.

22. I neka ti ova voda prokleta ude u creva da ti otece trbuh i da ti bedro spadne. A žena neka rece: Amin, amin.

23. Tada neka napiše sveštenik te kletve u knjigu, i neka ih spere vodom gorkom.

24. I neka da ženi da se napije gorke vode proklete da ude u nju voda prokleta i bude gorka.

25. I neka uzme sveštenik iz ruku ženi dar za sumnju ljubavnu, i obrne dar pred Gospodom i prinese ga na oltaru.

26. I neka uzme sveštenik u šaku od dara njenog spomen, i zapali na oltaru, pa onda neka da ženi vodu da popije.

27. A kad joj da vodu da pije, ako se bude oskvrnila i ucinila neveru mužu svom, onda ce uci voda prokleta u nju i postace gorka, i trbuh ce joj oteci i spasti bedro, i ona ce žena postati uklin u narodu svom.

28. Ako li se ne bude oskvrnila žena, nego bude cista, nece joj biti ništa i imace dece.

29. Ovo je zakon za sumnju ljubavnu, kad žena zastrani od muža svog i oskvrni se;

30. Ili kad kome dode sumnja ljubavna te posumnja iz ljubavi na ženu svoju i postavi je pred Gospodom i svrši joj sveštenik sve po ovom zakonu.

31. I muž da je prost od greha, ali žena da nosi svoje bezakonje.