Četvrta knjiga Mojsijeva 22
1. Odatle se podigoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u logor u polju moavskom s one strane Jordana prema Jerihonu.
2. I vide Valak, sin Seforov sve što ucini Izrailj Amoreju.
3. I uplaši se Moav od naroda veoma; jer ga beše mnogo, i prituži Moavu od sinova Izrailjevih.
4. Pa rece Moav starešinama madijanskim: Sada ce ova množina pojesti sve što je oko nas kao vo travu u polju. A Valak, sin Seforov beše u ono vreme car moavski.
5. I posla poslanike k Valamu, sinu Veorovom u Faturu, koja je na reci u zemlji naroda njegovog, govoreci: Evo narod izide iz Misira, evo prekrilo je zemlju, i stoji prema meni.
6. Nego hodi, prokuni mi ovaj narod, jer je jaci od mene, e da bih mu odoleo i pobio ga ili isterao iz zemlje ove; jer znam, koga blagosloviš bice blagosloven, a koga prokuneš bice proklet.
7. I otidoše starešine moavske i starešine madijanske noseci darove za vracanje; i dodoše k Valamu, i kazaše mu reci Valakove.
8. A on im rece: Ostanite ovde ovu noc, i odgovoricu vam kako mi Gospod kaže. I ostaše knezovi moavski kod Valama.
9. A Bog dode k Valamu i rece mu: Kakvi su to ljudi kod tebe?
10. I rece Valam Bogu: Valak sin Seforov, car moavski, posla ih k meni govoreci:
11. Evo narod izide iz Misira i prekrili zemlju; nego hodi, prokuni mi ga, e da bih ga nadbio i oterao ga.
12. A Bog rece Valamu: Ne idi s njima, niti kuni taj narod, jer je blagosloven.
13. I ujutru ustavši Valam rece knezovima Valakovim; vratite se u svoju zemlju jer mi ne da Bog da idem s vama.
14. I ustavši knezovi moavski dodoše k Valaku, i rekoše: Ne hte Valam poci s nama.
15. Tada opet posla Valak više knezova i vece od prvih.
16. I oni došavši k Valamu rekoše mu: Ovako veli Valak, sin Seforov: Nemoj se zatezati, molim te, nego dodi k meni.
17. Jer cu te dobro darivati, i šta mi god kažeš cinicu; zato dodi, molim te, prokuni mi ovaj narod.
18. A Valam odgovori i rece slugama Valakovim: Da mi da Valak kucu svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reci Gospoda Boga svog da ucinim šta malo ili veliko.
19. Ali opet ostanite ovde i vi ovu noc da vidim šta ce mi sada kazati Gospod.
20. I dode Bog nocu k Valamu i rece mu: Kad su došli ti ljudi da te zovu, ustani, idi s njima, ali šta ti kažem ono da ciniš.
21. A ujutru ustavši Valam osamari magaricu svoju, i pode s knezovima moavskim.
22. Ali se razgnevi Bog što on pode; i stade andeo Gospodnji na put da mu ne da; a on sedaše na magarici svojoj i imaše sa sobom dva momka svoja.
23. A kad magarica vide andela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim macem u ruci, svrnu magarica s puta i pode preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put.
24. A andeo Gospodnji stade na stazu medu vinogradima, a beše zid i odovud i odonud.
25. I magarica videci andela Gospodnjeg pribi se uz drugi zid, i pritište nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti.
26. Potom andeo Gospodnji otide dalje, i stade u tesnacu, gde ne beše mesta da se svrne ni nadesno ni nalevo.
27. I magarica videci andela Gospodnjeg pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti, i stade biti magaricu svojim štapom.
28. Tada Gospod otvori usta magarici, te ona rece Valamu: Šta sam ti ucinila, te me biješ vec treci put?
29. A Valam rece magarici: Što mi prkosiš? Da imam mac u ruci, sad bih te ubio.
30. A magarica rece Valamu: Nisam li tvoja magarica? Jašeš me od kako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako ucinila? A on rece: Nisi.
31. Tada Gospod otvori oci Valamu, koji ugleda andela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim macem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim.
32. I rece mu andeo Gospodnji: Zašto si bio magaricu svoju vec tri puta? Evo ja izidoh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji.
33. Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene vec tri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih vec ubio, a nju bih ostavio u životu.
34. A Valam rece andelu Gospodnjem: Zgrešio sam, jer nisam znao da ti stojiš preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja cu se vratiti.
35. A andeo Gospodnji rece Valamu: Idi s tim ljudima, ali samo ono govori što ti ja kažem. Tada Valam otide s knezovima Valakovim.
36. A kad cu Valak da ide Valam, izide mu na susret u grad moavski na medi arnonskoj nakraj mede.
37. I rece Valak Valamu: Nisam li slao k tebi i zvao te? Zašto mi ne dode? Eda li te ne mogu darivati?
38. A Valam rece Valaku: Evo sam došao k tebi; ali hocu li moci šta govoriti? Šta mi Bog metne u usta, ono cu govoriti.
39. I otide Valam s Valakom, i dodoše u grad Uzot.
40. I nakla Valak volova i ovaca, i posla Valamu i knezovima, koji behu s njim.
41. A ujutru uze Valak Valama i odvede ga na visinu Valovu, i odande mu pokaza jedan kraj naroda.