Četvrta knjiga Mojsijeva 13
1. I Gospod rece Mojsiju govoreci:
2. Pošlji ljude da uhode zemlju hanansku, koju cu dati sinovima Izrailjevim; po jednog coveka od svakog plemena otaca njihovih pošljite, sve glavare izmedu njih.
3. I posla ih Mojsije iz pustinje faranske po zapovesti Gospodnjoj; i svi ljudi behu glavari sinova Izrailjevih.
4. A ovo su im imena: od plemena Ruvimovog Samuilo sin Zahurov;
5. Od plemena Simeunovog Safat sin Surin;
6. Od plemena Judinog Halev sin Jefonijin;
7. Od plemena Isaharovog Igal sin Josifov;
8. Od plemena Jefremovog Avsije sin Navin;
9. Od plemena Venijaminovog Faltije sin Rafujev;
10. Od plemena Zavulonovog Gudilo sin Sudin;
11. Od plemena Josifovog, od plemena Manasijinog Gadije sin Susin;
12. Od plemena Danovog Amilo sin Gamalin.
13. Od plemena Asirovog Satur sin Mihailov;
14. Od plemena Neftalimovog Navija sin Savin;
15. Od plemena Gadovog Gudilo sin Mahilov.
16. To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navinog Isus.
17. I šaljuci ih Mojsije da uhode zemlju hanansku rece im: idite ovuda na jug, pa izidite na goru;
18. I vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik;
19. I kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rdava; i kakva su mesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima;
20. I kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada beše vreme prvom groždu.
21. I otišavši uhodiše zemlju od pustinje sinske do Reova kako se ide u Emat.
22. I otidoše na jug, i dodoše do Hevrona, gde behu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana misirskog.
23. Potom dodoše do potoka Eshola, i onde odsekoše lozu s grozdom jednim, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava.
24. I prozva se ono mesto potok Eshol od grozda, koji onde odsekoše sinovi Izrailjevi.
25. I posle cetrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše.
26. I vrativši se dodoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju faransku, u Kadis; i pripovediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje.
27. I pripovedajuci im rekoše: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista tece u njoj mleko i med, i evo roda njenog.
28. Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a videsmo onde i sinove Enakove.
29. Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu.
30. A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti.
31. Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ici na onaj narod, jer je jaci od nas.
32. I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše medu sinovima Izrailjevim govoreci: Zemlja koju prodosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki.
33. Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i cinjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima cinjasmo.