Četvrta knjiga Mojsijeva 10
1. Još rece Gospod Mojsiju govoreci:
2. Nacini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima ceš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska.
3. Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.
4. A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih.
5. A kad zatrube potresajuci, tada neka se krece logor koji leži prema istoku.
6. A kad zatrubite drugi put potresajuci, onda neka se krece logor koji je na jugu; potresajuci neka se trubi kad treba da podu.
7. A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajuci.
8. A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba vecna od kolena do kolena.
9. I kad podete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajuci; i Gospod Bog vaš opomenuce vas se, i sacuvacete se od neprijatelja svojih.
10. Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i pocetke meseca svojih trubite u trube prinoseci žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i bice vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.
11. I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedocanstva.
12. I podoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje sinajske, i ustavi se oblak u pustinji faranskoj.
13. Tako podoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.
14. I pode napred zastava vojske sinova Judinih u cetama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov;
15. A nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov;
16. A nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.
17. I složiše šator, pa podoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseci šator.
18. Potom pode zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov,
19. A nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev,
20. A nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov.
21. I podoše sinovi Katovi noseci svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dodu.
22. Potom pode zastava vojske sinova Jefremovih u cetama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov,
23. A nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov,
24. A nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.
25. Najposle pode zastava vojske sinova Danovih u cetama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev,
26. A nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov,
27. A nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov.
28. Tim redom podoše sinovi Izrailjevi u cetama svojim, i tako idahu.
29. A Mojsije rece Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje rece Gospod: Vama cu ga dati. Hajde s nama, i dobro cemo ti uciniti, jer je Gospod obecao Izrailju mnogo dobra.
30. A on mu rece: Necu ici, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj.
31. A Mojsije rece: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vod.
32. I ako podeš s nama kad dode dobro koje ce nam uciniti Gospod, ucinicemo ti dobro.
33. I tako podoše od gore Gospodnje, i idahu tri dana, i kovceg zaveta Gospodnjeg idaše pred njima tri dana tražeci mesto gde bi pocinuli.
34. I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru.
35. I kad polažaše kovceg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te.
36. A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.