Jevanđelje po Jovanu 8
1. A Isus otide na goru maslinsku.
2. A ujutru opet dode u crkvu, i sav narod idaše k Njemu; i sedavši ucaše ih.
3. A književnici i fariseji dovedoše k Njemu ženu uhvacenu u preljubi, i postavivši je na sredu
4. Rekoše Mu: Ucitelju! Ova je žena uhvacena sad u preljubi;
5. A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?
6. Ovo, pak, rekoše kušajuci Ga da bi Ga imali za šta okriviti. A Isus saže se dole i pisaše prstom po zemlji (ne gledajuci na njih).
7. A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i rece im: Koji je medu vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.
8. Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.
9. A kad oni to cuše, i pokarani buduci od svoje savesti izlažahu jedan za drugim pocevši od starešina do poslednjih; i osta Isus sam i žena stojeci na sredi.
10. A kad se Isus ispravi, i ne videvši ni jednog do samu ženu, rece joj: Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?
11. A ona rece: Nijedan, Gospode! A Isus joj rece: Ni ja te ne osudujem, idi, i odsele više ne greši.
12. Isus im, pak, opet rece: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom nece hoditi po tami, nego ce imati videlo života.
13. Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svedociš: svedocanstvo tvoje nije istinito.
14. Isus odgovori i rece im: Ako ja svedocim sam za sebe istinito je svedocanstvo moje: jer znam otkuda dodoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.
15. Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome.
16. I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla.
17. A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedocanstvo dvojice ljudi istinito.
18. Ja sam koji svedocim sam za sebe, i svedoci za mene Otac koji me posla.
19. Tada Mu govorahu: Gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni Oca mog; kad biste znali mene, znali biste i Oca mog.
20. Ove reci rece Isus kod hazne Božije kad ucaše u crkvi; i niko Ga ne uhvati, jer još ne beše došao cas Njegov.
21. A Isus im opet rece: Ja idem, i tražicete me; i pomrecete u svom grehu; kud ja idem vi ne možete doci.
22. Tada rekoše Jevreji: Da se nece sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doci?
23. I rece im: Vi ste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta.
24. Tako vam kazah da cete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrecete u gresima svojim.
25. Tada Mu govorahu: Ko si ti? I rece im Isus: Pocetak, kako vam i kažem.
26. Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što cuh od Njega.
27. Ne razumeše, dakle, da im govoraše za Oca.
28. A Isus im rece: Kad podignete Sina covecijeg, onda cete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne cinim; nego kako me nauci Otac moj onako govorim.
29. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda cinim šta je Njemu ugodno.
30. Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.
31. Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista cete biti ucenici moji,
32. I poznacete istinu, i istina ce vas izbaviti.
33. Odgovoriše i rekoše Mu: Mi smo seme Avraamovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da cemo se izbaviti?
34. Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji cini greh rob grehu.
35. A rob ne ostaje u kuci vavek, sin ostaje vavek.
36. Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista cete biti izbavljeni.
37. Znam da ste seme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja beseda ne može u vas da stane.
38. Ja govorim šta videh od Oca svog; i vi tako cinite šta videste od oca svog.
39. Odgovoriše i rekoše Mu: Otac je naš Avraam. Isus im rece: Kad biste vi bili deca Avraamova, cinili biste dela Avraamova.
40. A sad gledate mene da ubijete, coveka koji vam istinu kazah koju cuh od Boga: Tako Avraam nije cinio.
41. Vi cinite dela oca svog. Tada Mu rekoše: Mi nismo rodeni od kurvarstva: jednog Oca imamo, Boga.
42. A Isus im rece: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga izidoh i dodoh; jer ne dodoh sam od sebe, nego me On posla.
43. Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete reci moje da slušate.
44. Vaš je otac davo; i slasti oca svog hocete da cinite: on je krvnik ljudski od pocetka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.
45. A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.
46. Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?
47. Ko je od Boga reci Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.
48. Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je davo u tebi.
49. Isus odgovori: U meni davola nema, nego poštujem Oca svog; a vi mene sramotite.
50. A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.
51. Zaista, zaista vam kažem: ko održi rec moju nece videti smrt doveka.
52. Tada Mu rekoše Jevreji: Sad videsmo da je davo u tebi: Avraam umre i proroci, a ti govoriš: Ko održi rec moju nece okusiti smrt doveka.
53. Eda li si ti veci od oca našeg Avraama, koji umre? I proroci pomreše: ko se ti sam gradiš?
54. Isus odgovori: Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: Otac je moj koji me slavi, za kog vi govorite da je vaš Bog.
55. I ne poznajete Ga, a ja Ga znam; i ako kažem da Ga ne znam bicu laža kao vi. Nego Ga znam, i rec Njegovu držim.
56. Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.
57. Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?
58. A Isus im rece: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.
59. Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izade iz crkve prošavši izmedu njih i otide tako.