Jevanđelje po Jovanu 6
1. Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade.
2. I za Njim idaše mnoštvo naroda, jer vidahu cudesa Njegova koja cinjaše na bolesnicima.
3. A Isus izide na goru, i onde sedaše sa ucenicima svojim.
4. A beše blizu pasha, praznik jevrejski.
5. Podignuvši, dakle, Isus oci, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, rece Filipu: Gde cemo kupiti hleba da ovi jedu?
6. A ovo govoraše kušajuci ga, jer sam znaše šta ce ciniti.
7. Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne.
8. Rece Mu jedan od ucenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra:
9. Ovde ima jedno momce koje ima pet hlebova jecmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet!
10. A Isus rece: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada.
11. A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade ucenicima, a ucenici onima koji behu posadeni; tako i od riba koliko hteše.
12. I kad se nasitiše, rece ucenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.
13. I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova jecmenih što pretece iza onih što su jeli.
14. A ljudi videvši cudo koje ucini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dode na svet.
15. A kad razume Isus da hoce da dodu da Ga uhvate i da Ga ucine carem, otide opet u goru sam.
16. A kad bi uvece sidoše ucenici Njegovi na more,
17. I udoše u ladu, i podoše preko mora u Kapernaum. I vec se beše smrklo, a Isus ne beše došao k njima.
18. A more se podizaše od velikog vetra.
19. Vozivši, pak, oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugledaše Isusa gde ide po moru i beše došao blizu do lade, i uplašiše se.
20. A On im rece: Ja sam; ne bojte se.
21. Onda Ga s radošcu uzeše u ladu; i odmah lada bi na zemlji u koju idahu.
22. Sutradan, pak, narod koji stajaše preko mora kad vide da lade druge ne beše onde osim one jedne što u nju udoše ucenici Njegovi, i da ne ude Isus s ucenicima svojim u ladu nego sami ucenici Njegovi otidoše,
23. A druge lade iz Tiverijade dodoše blizu onog mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,
24. Kad vide narod da Isusa ne beše onde ni ucenika Njegovih, udoše i oni u lade, i dodoše u Kapernaum da traže Isusa.
25. I našavši Ga preko mora rekoše Mu: Ravi! Kad si došao ovamo?
26. Isus im odgovori i rece: Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me što cudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.
27. Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za vecni život, koje ce vam dati Sin coveciji, jer ovog potvrdi Otac Bog.
28. A oni Mu rekoše: Šta cemo ciniti da radimo dela Božija?
29. Odgovori Isus i rece im: Ovo je delo Božije da verujete onog koga On posla.
30. A oni Mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? Šta radiš ti?
31. Ocevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hleb s neba dade im da jedu.
32. Tada im rece Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;
33. Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.
34. Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.
35. A Isus im rece: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi nece ogladneti, i koji mene veruje nece nikad ožedneti.
36. Nego vam kazah da me i videste i ne verujete.
37. Sve što meni daje Otac k meni ce doci; i koji dolazi k meni necu ga isterati napolje.
38. Jer sidoh s neba ne da cinim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.
39. A ovo je volja Oca koji me posla da od onog što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan.
40. A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život vecni; i ja cu ga vaskrsnuti u poslednji dan.
41. Tada vikahu Jevreji na Njega što rece: Ja sam hleb koji side s neba.
42. I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja sidoh s neba?
43. Onda Isus odgovori i rece im: Ne vicite medu sobom.
44. Niko ne može doci k meni ako ga ne dovuce Otac koji me posla; i ja cu ga vaskrsnuti u poslednji dan.
45. U prorocima stoji napisano: i bice svi nauceni od Boga. Svaki koji cuje od Oca i nauci, doci ce k meni.
46. Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.
47. Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život vecni.
48. Ja sam Hleb života.
49. Ocevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.
50. Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.
51. Ja sam hleb živi koji side s neba; koji jede od ovog hleba živece vavek; i hleb koji cu ja dati telo je moje, koje cu dati za život sveta.
52. A Jevreji se prepirahu medu sobom govoreci: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo?
53. A Isus im rece: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina covecijeg i ne pijete krv Njegovu, necete imati život u sebi.
54. Koji jede moje telo i pije moju krv ima život vecni, i ja cu ga vaskrsnuti u poslednji dan:
55. Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo pice.
56. Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.
57. Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on ce živeti mene radi.
58. Ovo je hleb koji side s neba: ne kao što vaši ocevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živece vavek.
59. Ovo rece u zbornici kad ucaše u Kapernaumu.
60. Tada mnogi od ucenika Njegovih koji slušahu rekoše: Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?
61. A Isus znajuci u sebi da ucenici Njegovi vicu na to, rece im: Zar vas ovo sablažnjava?
62. A kad vidite Sina covecijeg da odlazi gore gde je pre bio?
63. Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reci koje vam ja rekoh duh su i život su.
64. Ali imaju neki medu vama koji ne veruju. Jer znaše Isus od pocetka koji su što ne veruju, i ko ce Ga izdati.
65. I rece: Zato vam rekoh da niko ne može doci k meni ako mu ne bude dano od Oca mog.
66. Od tada mnogi od ucenika Njegovih otidoše natrag, i više ne idahu s Njim.
67. A Isus rece dvanaestorici: Da necete i vi otici?
68. Tada Mu odgovori Simon Petar: Gospode! Kome cemo ici? Ti imaš reci vecnog života.
69. I mi verovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, Sin Boga Živoga.
70. Isus im odgovori: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu, i jedan je od vas davo?
71. A govoraše za Judu Simonova Iskariota, jer Ga on htede izdati, i beše jedan od dvanaestorice.