Jevanđelje po Jovanu 13
1. A pred praznik pashe znajuci Isus da Mu dode cas da prede iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu na svetu, do kraja ih ljubi.
2. I po veceri, kad vec davo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskom da Ga izda,
3. Znajuci Isus da Mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga izide, i k Bogu ide,
4. Ustade od vecere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;
5. Potom usu vodu u umivaonicu, i poce prati noge ucenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut.
6. Onda dode k Simonu Petru, i on Mu rece: Gospode! Zar Ti moje noge da opereš?
7. Isus odgovori i rece mu: Šta ja cinim ti sad ne znaš, ali ceš posle doznati.
8. Rece Mu Petar: Nikad Ti neceš oprati moje noge. Isus mu odgovori: Ako te ne operem nemaš deo sa mnom.
9. Rece Mu Simon Petar: Gospode! Ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.
10. Isus mu rece: Opranom ne treba do samo noge oprati, jer je sav cist; i vi ste cisti, ali ne svi.
11. Jer znaše izdajnika svog, zato rece: Niste svi cisti.
12. A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sedavši opet za trpezu rece im: Znate li šta ja ucinih vama?
13. Vi zovete mene uciteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.
14. Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i ucitelj, i vi ste dužni jedan drugom prati noge.
15. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako cinite kao što ja vama ucinih.
16. Zaista, zaista vam kažem: Nije sluga veci od gospodara svog, niti je poslanik veci od onog koji ga je poslao.
17. Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.
18. Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izabrah; nego da se zbude pismo: Koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.
19. Sad vam kažem pre nego se zbude, da kad se zbude, verujete da sam ja.
20. Zaista, zaista vam kažem: Koji prima onog koga pošaljem mene prima; a ko prima mene prima Onog koji me posla.
21. Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvedoci i rece: Zaista, zaista vam kažem: Jedan izmedu vas izdace me.
22. Onda se ucenici zgledahu medu sobom, i cudahu se za koga govori.
23. A jedan od ucenika Njegovih, kog Isus ljubljaše, sedaše za trpezom na krilu Isusovom.
24. Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori.
25. A on leže na prsi Isusove i rece Mu: Gospode! Ko je to?
26. Isus odgovori: Onaj je kome ja umocivši zalogaj dam. I umocivši zalogaj dade Judi Simonovom Iskariotskom.
27. I po zalogaju tada ude u njega sotona. Onda mu rece Isus: Šta ciniš cini brže.
28. A ovo ne razume niko od onih što sedahu za trpezom zašto mu rece.
29. A neki mišljahu, buduci da u Jude beše kesa, da mu Isus rece: Kupi šta treba za praznik; ili da da šta siromašnima.
30. A on uzevši zalogaj odmah izide; a beše noc.
31. Kad on izide, onda Isus rece: Sad se proslavi Sin coveciji i Bog se proslavi u Njemu.
32. Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog ce Njega proslaviti u sebi, i odmah ce Ga proslaviti.
33. Decice! Još sam malo s vama; tražicete me, i kao što rekoh Judejcima: Kuda ja idem vi ne možete doci, i vama govorim sad.
34. Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite medu sobom.
35. Po tome ce svi poznati da ste moji ucenici, ako budete imali ljubav medu sobom.
36. Rece Mu Simon Petar: Gospode! Kuda ideš? Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne možeš sad ici za mnom, ali ceš posle poci za mnom.
37. Petar Mu rece: Gospode! Zašto sad ne mogu ici za Tobom? Dušu cu svoju položiti za Te.
38. Odgovori mu Isus: Dušu li ceš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: nece petao zapevati dok me se triput ne odrekneš.