Jevanđelje po Jovanu 10
1. Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovciji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;
2. A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.
3. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;
4. I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.
5. A za tudinom nece da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tudi.
6. Ovu pricu kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.
7. Tada im rece Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.
8. Svi koliko ih god dode pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.
9. Ja sam vrata; ko ude kroza me spašce se, i uci ce i izici ce, i pašu ce naci.
10. Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dodoh da imaju život i izobilje.
11. Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.
12. A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.
14. Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
15. Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.
16. I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i cuce glas moj, i bice jedno stado i jedan pastir.
17. Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
18. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.
19. Tada opet posta raspra medu Jevrejima za ove reci.
20. Mnogi od njih govorahu: U njemu je davo, i poludeo je; šta ga slušate?
21. Drugi govorahu: Ove reci nisu ludoga; zar može davo slepima oci otvarati?
22. A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.
23. I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.
24. A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ceš muciti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.
25. Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoce za me.
26. Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah.
27. Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.
28. I ja cu im dati život vecni, i nikad nece izginuti, i niko ih nece oteti iz ruke moje.
29. Otac moj koji mi ih dade veci je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog.
30. Ja i Otac jedno smo.
31. A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.
32. Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?
33. Odgovoriše Mu Jevreji govoreci: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, covek buduci, gradiš se Bog.
34. Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?
35. Ako one nazva bogovima kojima rec Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;
36. Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?
37. Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.
38. Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.
39. Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmace iz ruku.
40. I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde.
41. I mnogi dodoše k Njemu i govorahu: Jovan ne ucini ni jednog cuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.
42. I mnogi verovaše Ga onde.