Jevanđelje po Jovanu 2
1. I treci dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova.
2. A pozvan beše i Isus i ucenici Njegovi na svadbu.
3. I kad nesta vina, rece mati Isusova Njemu: Nemaju vina.
4. Isus joj rece: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj cas.
5. Rece mati Njegova slugama: Šta god vam rece ucinite.
6. A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po obicaju jevrejskog cišcenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.
7. Rece im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha.
8. I rece im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše.
9. A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,
10. I rece mu: Svaki covek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rdavije; a ti si cuvao dobro vino dosle.
11. Ovo ucini Isus pocetak cudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i ucenici Njegovi verovaše Ga.
12. Potom side u Kapernaum, On i mati Njegova, i braca Njegova, i ucenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.
13. I blizu beše pasha jevrejska, i izide Isus u Jerusalim.
14. I nade u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.
15. I nacinivši bic od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjacima prosu novce i stolove ispremeta;
16. I rece onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne cinite od doma Oca mog dom trgovacki.
17. A ucenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kucu Tvoju izjede me.
18. A Jevreji odgovarajuci rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš ciniti?
19. Isus odgovori i rece im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana cu je podignuti.
20. A Jevreji rekoše: Cetrdeset i šest godina gradena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?
21. A On govoraše za crkvu tela svog.
22. A kad usta iz mrtvih, opomenuše se ucenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reci koju rece Isus.
23. A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videci cudesa Njegova koja cinjaše.
24. Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,
25. I ne trebaše Mu da ko svedoci za coveka; jer sam znaše šta beše u coveku.