Jevanđelje po Jovanu 20

1. A u prvi dan nedelje dode Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.

2. Onda otrca, i dode k Simonu Petru i k drugom uceniku koga ljubljaše Isus, i rece im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.

3. A Petar izide i drugi ucenik, i podoše ka grobu.

4. Trcahu, pak, oba zajedno, i drugi ucenik trcaše brže od Petra, i dode pre ka grobu.

5. I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne ude.

6. Dode, pak, Simon Petar za njim, i ude u grob, i vide haljine same gde leže,

7. I ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.

8. Tada, dakle, ude i drugi ucenik koji najpre dode ka grobu, i vide i verova.

9. Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.

10. Onda otidoše opet ucenici kucama.

11. A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,

12. I vide dva andela u belim haljinama gde sede jedan celo glave a jedan celo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.

13. I rekoše joj oni: Ženo! Što placeš? Rece im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.

14. I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.

15. Isus joj rece: Ženo! Što placeš? Koga tražiš? A ona misleci da je vrtlar rece Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja cu Ga uzeti.

16. Isus joj rece: Marija! A ona obazrevši se rece Mu: Ravuni! Koje znaci ucitelju.

17. Rece joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braci mojoj, i kaži im: Vracam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.

18. A Marija Magdalina otide, i javi ucenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.

19. A kad bi uvece, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu ucenici skupili od straha jevrejskog, dode Isus i stade na sredu i rece im: Mir vam.

20. I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se ucenici obradovaše videvši Gospoda.

21. A Isus im rece opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.

22. I ovo rekavši dunu, i rece im: Primite Duh Sveti.

23. Kojima oprostite grehe, oprostice im se; i kojima zadržite, zadržace se.

24. A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dode Isus.

25. A drugi mu ucenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im rece: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, necu verovati.

26. I posle osam dana opet behu ucenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dode Isus kad behu vrata zatvorena, i stade medu njima i rece: Mir vam.

27. Potom rece Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.

28. I odgovori Toma i rece Mu: Gospod moj i Bog moj.

29. Isus mu rece: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.

30. A i mnoga druga cudesa ucini Isus pred ucenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.

31. A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujuci imate život u ime Njegovo.