Jevanđelje po Jovanu 12

1. A Isus pre pashe na šest dana dode u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.

2. Onde Mu, pak, zgotoviše veceru, i Marta služaše, a i Lazar sedaše s njim za trpezom;

3. A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuca se napuni mirisa od mira.

4. Onda rece jedan od ucenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:

5. Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?

6. A ovo ne rece što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovcežic, i nošaše što se metaše u nj.

7. A Isus rece: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;

8. Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.

9. Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dodoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.

10. A glavari sveštenicki dogovoriše se da i Lazara ubiju;

11. Jer mnogi njega radi idahu iz Judeje i verovahu Isusa.

12. A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, cuvši da Isus ide u Jerusalim

13. Uzeše grane od finika i izidoše Mu na susret, i vikahu govoreci: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.

14. A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:

15. Ne boj se kceri Sionova, evo car tvoj ide sedeci na magaretu.

16. Ali ovo ucenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu uciniše.

17. A narod svedocaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.

18. Zato Ga i srete narod, jer cuše da On ucini ovo cudo.

19. A fariseji govorahu medu sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.

20. A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.

21. Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreci: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.

22. Dode Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.

23. A Isus odgovori im govoreci: Dode cas da se proslavi Sin coveciji.

24. Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenicno padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;

25. Koji ljubi dušu svoju izgubice je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sacuvace je za život vecni.

26. Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog ce poštovati Otac moj.

27. Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oce! Sacuvaj me od ovog casa; ali za to dodoh na cas ovaj.

28. Oce! Proslavi ime svoje! Tada glas dode s neba: I proslavio sam i opet cu proslaviti.

29. A kad cu narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Andeo mu govori.

30. Isus odgovori i rece: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.

31. Sad je sud ovom svetu; sad ce biti isteran knez ovog sveta napolje.

32. I kad ja budem podignut od zemlje, sve cu privuci k sebi.

33. A ovo govoraše da pokaže kakvom ce smrti umreti.

34. Narod Mu odgovori: Mi cusmo iz zakona da ce Hristos ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu covecijem valja podignuti? Ko je taj sin coveciji?

35. A Isus im rece: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.

36. Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.

37. Ako je i cinio tolika cudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;

38. Da se zbude rec Isaije proroka koji rece: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?

39. Zato ne mogahu verovati, jer opet rece Isaija:

40. Zaslepio je oci njihove i okamenio srca njihova, da ne vide ocima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

41. Ovo rece Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.

42. Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;

43. Jer im vecma omile slava ljudska nego slava Božija.

44. A Isus povika i rece: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;

45. I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.

46. Ja dodoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.

47. I ko cuje moje reci i ne veruje, ja mu necu suditi; jer ja ne dodoh da sudim svetu, nego da spasem svet.

48. Koji se odrece mene, i ne prima reci moje, ima sebi sudiju: rec koju ja govorih ona ce mu suditi u poslednji dan;

49. Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta cu kazati i šta cu govoriti.

50. I znam da je zapovest Njegova život vecni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi rece Otac.