Jevanđelje po Jovanu 3
1. Beše pak covek medu farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.
2. Ovaj dode k Isusu nocu i rece Mu: Ravi! Znamo da si ti ucitelj od Boga došao; jer niko ne može cudesa ovih ciniti koja ti ciniš ako nije Bog s njim.
3. Odgovori Isus i rece mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.
4. Rece Nikodim Njemu: Kako se može covek roditi kad je star? Eda li može po drugi put uci u utrobu matere svoje i roditi se?
5. Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može uci u carstvo Božije.
6. Šta je rodeno od tela, telo je; a šta je rodeno od Duha, duh je.
7. Ne cudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
8. Duh diše gde hoce, i glas njegov cuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki covek koji je roden od Duha.
9. Odgovori Nikodim i rece Mu: Kako može to biti?
10. Isus odgovori i rece mu: Ti si ucitelj Izrailjev, i to li ne znaš?
11. Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo šta znamo, i svedocimo šta videsmo, i svedocanstvo naše ne primate.
12. Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako cete verovati ako vam kažem nebesko?
13. I niko se ne pope na nebo osim koji side s neba, Sin coveciji koji je na nebu.
14. I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin coveciji da se podigne.
15. Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život vecni:
16. Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život vecni.
17. Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.
18. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje vec je osuden, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.
19. A sud je ovaj što videlo dode na svet, i ljudima omile vecma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.
20. Jer svaki koji zlo cini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla.
21. A ko istinu cini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu ucinjena.
22. A potom dode Isus i ucenici Njegovi u judejsku zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše.
23. A Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode; i dolažahu te ih krštavaše.
24. Jer još ne beše Jovan bacen u tamnicu.
25. Tada postade raspra medu ucenicima Jovanovim i Jevrejima oko cišcenja.
26. I dodoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! Onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedocio, evo on krštava, i svi idu k njemu.
27. Jovan odgovori i rece: Ne može covek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba.
28. Vi sami meni svedocite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim.
29. Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošcu raduje se glasu ženikovom. Ova dakle radost moja ispuni se.
30. Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.
31. Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je.
32. I šta vide i cu ono svedoci; i svedocanstvo Njegovo niko ne prima.
33. Koji primi Njegovo svedocanstvo, potvrdi da je Bog istinit.
34. Jer koga Bog posla, onaj reci Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru.
35. Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove.
36. Ko veruje Sina, ima život vecni; a ko ne veruje Sina, nece videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu.