Jevanđelje po Jovanu 5

1. A potom beše praznik jevrejski, i izide Isus u Jerusalim.

2. U Jerusalimu, pak, kod Ovcijih vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenih tremova,

3. U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suvih, koji cekahu da se zaljuja voda;

4. Jer andeo Gospodnji silažaše u odredeno vreme u banju i mucaše vodu; i koji najpre ulažaše pošto se zamuti voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.

5. A onde beše jedan covek koji trideset i osam godina beše bolestan.

6. Kad vide Isus ovog gde leži, i razume da je vec odavno bolestan, rece mu: Hoceš li da budeš zdrav?

7. Odgovori Mu bolesni: Da, Gospode; ali nemam coveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dodem drugi side pre mene.

8. Rece mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi.

9. I odmah ozdravi covek, i uzevši odar svoj hodaše. A taj dan beše subota.

10. Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: Danas je subota i ne valja ti odra nositi.

11. A on im odgovori: Koji me isceli on mi rece: Uzmi odar svoj i hodi.

12. A oni ga zapitaše: Ko je taj covek koji ti rece: Uzmi odar svoj i hodi?

13. A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu.

14. A potom ga nade Isus u crkvi i rece mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore.

15. A covek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga isceli.

16. I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da Ga ubiju, jer cinjaše to u subotu.

17. A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle cini, i ja cinim.

18. I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i gradaše se jednak Bogu.

19. A Isus odgovarajuci rece im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa ciniti sam od sebe nego šta vidi da Otac cini; jer šta On cini ono i Sin cini onako;

20. Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam cini; i pokazace Mu veca dela od ovih da se vi cudite.

21. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoce oživljuje.

22. Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,

23. Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.

24. Zaista, zaista vam kažem: Ko moju rec sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život vecni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.

25. Zaista, zaista vam kažem: Ide cas i vec je nastao, kad ce mrtvi cuti glas Sina Božijeg, i cuvši oživeti.

26. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;

27. I dade Mu vlast da i sud cini, jer je Sin coveciji.

28. Ne divite se ovome, jer ide cas u koji ce svi koji su u grobovima cuti glas Sina Božijeg,

29. I izici ce koji su cinili dobro u vaskrsenje života, a koji su cinili zlo u vaskrsenje suda.

30. Ja ne mogu ništa ciniti sam od sebe; kako cujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.

31. Ako ja svedocim za sebe, svedocanstvo moje nije istinito.

32. Ima drugi koji svedoci za mene; i znam da je istinito svedocanstvo što svedoci za mene.

33. Vi poslaste k Jovanu, i posvedoci vam za istinu;

34. A ja ne primam svedocanstva od coveka, nego ovo govorim da se vi spasete.

35. On beše videlo koje goraše i svetljaše, a vi se hteste malo vremena radovati njegovom svetljenju.

36. Ali ja imam svedocanstvo vece od Jovanova; jer poslovi koje mi dade Otac da ih svršim, ovi poslovi koje ja radim svedoce za mene da me Otac posla.

37. I Otac koji me posla sam svedoci za mene. Ni glas Njegov kad custe ni lice Njegovo videste.

38. I rec Njegovu nemate u sebi da stoji; jer vi ne verujete Onome koga On posla.

39. Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život vecni; i ona svedoce za mene.

40. I necete da dodete k meni da imate život.

41. Ja ne primam slave od ljudi.

42. Nego vas poznajem da ljubavi Božije nemate u sebi.

43. Ja dodoh u ime Oca svog i ne primate me; ako drugi dode u ime svoje, njega cete primiti.

44. Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite?

45. Ne mislite da cu vas tužiti Ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate.

46. Jer da ste verovali Mojsiju tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene.

47. A kad njegovim pismima ne verujete kako cete verovati mojim recima?