Knjiga propovednikova 8
1. Ko je kao mudri? I ko zna šta znace stvari? Mudrost prosvetljuje coveku lice, a tvrdoca lica njegovog menja se.
2. Ja ti kažem: izvršuj zapovest carevu, i to zakletve Božje radi.
3. Ne budi brz da odeš ispred njega; ne stoj u zloj stvari, jer ce uciniti šta god hoce.
4. Jer gde je god rec careva onde je vlast, i ko ce mu reci: Šta radiš?
5. Ko izvršuje zapovest, nece znati za zlo, jer srce mudroga zna vreme i nacin.
6. Jer svacemu ima vreme i nacin; ali mnoga zla snalaze coveka,
7. Što ne zna šta ce biti; jer kad ce šta biti, ko ce mu kazati?
8. Covek nije vlastan nad duhom da bi zaustavio duh, niti ima vlasti nad danom smrtnim, niti ima odbrane u toj borbi; ni bezbožnost ne izbavlja onog u koga je.
9. Sve ovo videh, i upravih srce svoje na sve što se radi pod suncem. Kad vlada covek nad covekom na zlo njegovo.
10. I tada videh bezbožnike pogrebene, gde se vratiše; a koji dobro cinjahu otidoše sa svetog mesta i biše zaboravljeni u gradu. I to je taština.
11. Što nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da cine zlo.
12. Neka grešnik sto puta cini zlo i odgada mu se, ja ipak znam da ce biti dobro onima koji se boje Boga, koji se boje lica njegova.
13. A bezbožniku nece biti dobro, niti ce mu se produžiti dani, nego ce biti kao sen onome koji se ne boji lica Božijeg.
14. Taština je koja biva na zemlji što ima pravednika kojima biva po delima bezbožnickim, a ima bezbožnika kojima biva po delima pravednickim. Rekoh: i to je taština.
15. Zato ja hvalih veselje, jer nema ništa bolje coveku pod suncem nego da jede i pije i da se veseli; i to mu je od truda njegovog za života njegovog, koji mu Bog da pod suncem.
16. Kad upravih srce svoje da poznam mudrost i vidim šta se radi na zemlji, te danju ni nocu ne dolazi coveku san na oci.
17. Videh na svim delima Božijim da covek ne može dokuciti ono što se radi pod suncem, oko cega se trudi covek tražeci, ali ne nalazi, i ako i mudrac kaže da zna, ipak ne može dokuciti.