Knjiga propovednikova 6

1. Ima zlo koje videh pod suncem i cesto je medu ljudima:

2. Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve šta god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo.

3. Da bi ko rodio sto sinova i živeo mnogo godina i dani bi se veka njegovog veoma namnožili, a duša se njegova ne bi nasitila dobrog, te ni pogreba ne bi imao, kažem da je bolje nedonošce od njega.

4. Jer uzalud dode i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno;

5. Ni sunca ne vide, niti šta pozna, a pociva bolje nego onaj.

6. I da bi živeo dve hiljade godina, a dobra ne bi uživao, ne odlaze li svi na jedno mesto?

7. Sav je trud covecji za usta njegova, ali se ne može nasititi duša njegova.

8. Jer šta ima mudri više nego bezumni? Šta li siromah, koji se ume vladati medu živima?

9. Bolje je videti ocima nego li želeti; i to je taština i muka duhu.

10. Šta je ko, davno je tim nazvan; i zna se da je covek i da se ne može suditi s jacim od sebe.

11. Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kakva je korist coveku?

12. Jer ko zna šta je dobro coveku u životu, za malo dana taštog života njegovog, koji mu prolaze kao sen? Ili ko ce kazati coveku šta ce biti posle njega pod suncem?