Knjiga propovednikova 5

1. Cuvaj nogu svoju kad ideš u dom Božji, i pristupi da slušaš; to je bolje nego što bezumni daju žrtve, jer ne znaju da zlo cine.

2. Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti šta pred Bogom, jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo reci tvojih.

3. Jer san dolazi od mnogog posla, a glas bezumnikov od mnogih reci.

4. Kad uciniš zavet Bogu, ne oklevaj ispuniti ga, jer Mu nisu mili bezumnici; šta god zavetuješ, ispuni.

5. Bolje je da ne zavetuješ negoli da zavetuješ pa ne ispuniš.

6. Ne daj ustima svojim da na greh navode telo tvoje, i ne govori pred andelom da je bilo nehotice. Zašto bi se gnevio Bog na reci tvoje i potro delo ruku tvojih?

7. Jer kao što u mnoštvu snova ima taštine, tako i u mnogim recima; nego boj se Boga.

8. Ako vidiš gde se cini nepravda siromahu i otima sud i pravda u zemlji, ne cudi se tome, jer viši pazi na visokog, i ima još viših nad njima.

9. Ali je zemlja korisnija od svega; i car njivi služi.

10. Ko ljubi novce, nece se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, nece imati koristi od njega. I to je taština.

11. Gde je mnogo dobra, mnogo je i onih koji ga jedu; pa kakva je korist od toga gospodaru? Osim što gleda svojim ocima.

12. Sladak je san onome koji radi, jeo malo ili mnogo; a sitost bogatome ne da spavati.

13. Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se cuva na zlo onome cije je.

14. Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom, te sinu kog je rodio ne ostane ništa u ruku.

15. Kao što je izašao iz utrobe matere svoje nag, tako opet odlazi kako je došao; i ništa ne uzima od truda svog da ponese u ruci svojoj.

16. I to je ljuto zlo što odlazi kako je došao; i kakva mu je korist što se trudio u vetar,

17. I svega veka svog jeo u mraku, i mnogo se brinuo i žalostio i ljutio?

18. Eto, to videh da je dobro i lepo coveku da jede i pije i uživa dobro od svega truda svog kojim se trudi pod nebom za života svog, koji mu Bog da, jer mu je to deo.

19. I kad kome Bog da bogatstvo i blago, i da mu da uživa i uzima svoj deo i da se veseli s truda svog, to je dar Božji.

20. Jer se nece mnogo opominjati dana života svog, jer mu Bog daje da mu je srce veselo.