Knjiga propovednikova 11

1. Baci hleb svoj povrh vode; jer ceš ga naci posle mnogo vremena.

2. Razdeli sedmorici i osmorici; jer ne znaš kakvo ce zlo biti na zemlji.

3. Kad se napune oblaci, prosipaju dažd na zemlju, i ako padne drvo na jug ili na sever, gde padne drvo onde ce ostati.

4. Ko pazi na vetar, nece sejati, i ko gleda na oblake, nece žeti.

5. Kako ne znaš koji je put vetru ni kako postaju kosti u utrobi trudne žene, tako ne znaš dela Božijeg i kako tvori sve.

6. Iz jutra sej seme svoje i uvece nemoj da ti pocivaju ruke, jer ne znaš šta ce biti bolje, ovo ili ono, ili ce oboje biti jednako dobro.

7. Slatka je svetlost, i dobro je ocima gledati sunce;

8. Ali da covek živi mnogo godina i svagda se veseli, pa se opomene dana tamnih kako ce ih biti mnogo, sve što je bilo bice taština.

9. Raduj se, mladicu, za mladosti svoje, i neka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oci tvoje gledaju; ali znaj da ce te za sve to Bog izvesti na sud.

10. Ukloni dakle žalost od srca svog, i odrini zlo od tela svog, jer je detinjstvo i mladost taština.