Knjiga propovednikova 7
1. Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.
2. Bolje je ici u kucu gde je žalost nego gde je gozba, jer je onde kraj svakog coveka, i ko je živ, slaže u srce svoje.
3. Bolja je žalost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.
4. Srce je mudrih ljudi u kuci gde je žalost, a srce bezumnih u kuci gde je veselje.
5. Bolje je slušati karanje mudroga nego da ko sluša pesmu bezumnih.
6. Jer kao što prašti trnje pod loncem, takav je smeh bezumnikov; i to je taština.
7. Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izopacuje srce.
8. Bolji je kraj stvari nego pocetak joj; bolji je ko je strpljivog duha negoli ko je ponositog duha.
9. Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev pociva u nedrima bezumnih.
10. Ne govori: Šta je to, te su predašnji dani bili bolji od ovih? Jer ne bi bilo mudro da za to pitaš.
11. Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.
12. Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je pretežnije znanje mudrosti tim što daje život onome ko je ima.
13. Pogledaj delo Božije; jer ko može ispraviti šta On iskrivi?
14. U dobro vreme uživaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da covek ne zna šta ce biti.
15. Svašta videh za vremena taštine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbožnika koji dugo živi u svojoj zloci.
16. Ne budi suviše pravedan ni suviše mudar; zašto bi sebe upropastio?
17. Ne budi suviše bezbožan ni lud; zašto bi umro pre vremena?
18. Dobro je da držiš jedno, a drugo da ne puštaš iz ruke; jer ko se boji Boga izbavice se od svega.
19. Mudrost krepi coveka više nego deset knezova koji su u gradu.
20. Doista nema coveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne greši.
21. Ne uzimaj na um svašta što se govori, ako bi i slugu svog cuo gde te psuje;
22. Jer srce tvoje zna da si i ti više puta psovao druge.
23. Sve to ogledah mudrošcu i rekoh: Bicu mudar; ali mudrost beše daleko od mene.
24. Šta je tako daleko i vrlo duboko, ko ce naci?
25. Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznadem mudrost i razum, i da poznam bezbožnost ludosti i ludost bezumlja.
26. I nadoh da je gorca od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, sacuvace se od nje, a grešnika ce uhvatiti ona.
27. Gle, to nadoh, veli propovednik, jedno prema drugom, tražeci da razumem.
28. Još traži duša moja, ali ne nadoh. Coveka jednog u hiljade nadoh, ali žene medu svima ne nadoh.
29. Samo, gle, ovo nadoh: da je Bog stvorio coveka dobrog; a oni traže svakojake pomisli.