Knjiga propovednikova 12

1. Ali opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj pre nego dodu dani zli i prispeju godine, za koje ceš reci: Nisu mi mile;

2. Pre nego pomrkne sunce i videlo i mesec i zvezde, i opet dodu oblaci iza dažda,

3. Kad ce drhtati stražari kucni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, što ih je malo, i potamneti koji gledaju kroz prozore,

4. I kad ce se zatvoriti vrata s ulice, i oslabiti zveka od mlevenja, i kad ce se ustajati na pticiji glas i prestati sve pevacice,

5. I visokog mesta kad ce se bojati i strašiti se na putu, kad ce badem ucvetati i skakavac otežati i želja proci, jer covek ide u kucu svoju vecnu, i pokajnice ce hoditi po ulicama;

6. Pre nego se prekine uže srebrno, caša se zlatna razbije i raspe se vedro na izvoru i slomi se tocak na studencu,

7. I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao.

8. Taština nad taštinama, veli propovednik, sve je taština.

9. A ne samo mudar beše propovednik, nego još i narod ucaše mudrosti, i motreci i istražujuci složi mnogo prica.

10. Staraše se propovednik da nade ugodne reci, i napisa šta je pravo, reci istine.

11. Reci su mudrih ljudi kao žalci i kao klini udareni; reci onih koji ih složiše dao je jedan pastir.

12. I tako, sine moj, cuvaj se onog što je preko ovog, jer nema kraja sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo citanje umor je telu.

13. Glavno je svemu što si cuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve coveku.

14. Jer ce svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.