Knjiga propovednikova 1
1. Reci propovednika, sina Davidovog cara u Jerusalimu.
2. Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština.
3. Kakva je korist coveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem?
4. Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.
5. Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.
6. Vetar ide na jug i obrce se, i u obrtanju svom vraca se.
7. Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vracaju da opet teku.
8. Sve je mucno, da covek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.
9. Šta je bilo to ce biti, šta se cinilo to ce se ciniti, i nema ništa novo pod suncem.
10. Ima li šta za šta bi ko rekao: Vidi, to je novo? Vec je bilo za vekova koji su bili pre nas.
11. Ne pominje se šta je pre bilo; ni ono što ce posle biti nece se pominjati u onih koji ce posle nastati.
12. Ja propovednik bejah car nad Izrailjem u Jerusalimu.
13. I upravih srce svoje da tražim i razberem mudrošcu sve što biva pod nebom; taj mucni posao dade Bog sinovima ljudskim da se muce oko njega.
14. Videh sve što biva pod suncem, i gle, sve je taština i muka duhu.
15. Šta je krivo ne može se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojati.
16. Ja rekoh u srcu svom govoreci: Evo, ja postah velik, i pretekoh mudrošcu sve koji biše pre mene u Jerusalimu, i srce moje vide mnogo mudrosti i znanja.
17. I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu.
18. Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnožava znanje umnožava muku.