Knjiga propovednikova 4

1. Opet videh sve nepravde koje se cine pod suncem, i gle, suze onih kojima se cini nepravda, i nemaju ko bi ih potešio ni snage da se izbave iz ruku onih koji im cine nepravdu; nemaju nikoga da ih poteši.

2. Zato hvalih mrtve koji vec pomreše više nego žive koji još žive.

3. Ali je bolji i od jednih i od drugih onaj koji još nije postao, koji nije video zlo što biva pod suncem.

4. Jer videh svaki trud i svako dobro delo da od njega biva zavist coveku od bližnjeg njegovog. I to je taština i muka duhu.

5. Bezumnik sklapa ruke svoje, i jede svoje telo:

6. Bolja je jedna grst u miru nego obe grsti s trudom i mukom u duhu.

7. Opet videh taštinu pod suncem:

8. Ima ko je sam, inokosan, nema ni sina ni brata, i opet nema kraja trudu njegovom, i oci njegove ne mogu da se nasite bogatstva; a ne misli: Za koga se mucim i oduzimam svojoj duši dobra? I to je taština i zao posao.

9. Bolje je dvojici nego jednom, jer imaju dobru dobit od svog truda.

10. Jer ako jedan padne, drugi ce podignuti druga svog; a teško jednom! Ako padne, nema drugog da ga podigne.

11. Još ako dvojica spavaju zajedno, greje jedan drugog; a jedan kako ce se zgrejati?

12. I ako bi ko nadjacao jednog, dvojica ce mu odoleti; i trostruka vrpca ne kida se lako.

13. Bolje je dete ubogo, a mudro nego car star, a bezuman, koji se vec ne zna pouciti.

14. Jer jedan izlazi iz tamnice da caruje, a drugi koji se rodi da caruje osiromaši.

15. Videh sve žive koji hode pod suncem gde pristaju za detetom drugim, koje ce stupiti na njegovo mesto.

16. Nema kraja narodu koji beše pred njim, a koji posle nastanu nece se radovati njemu. I to je taština i muka duhu.