Druga knjiga dnevnika 6
1. Tada rece Solomun: Gospod je rekao da ce nastavati u mraku.
2. A ja sazidah dom Tebi za stan i mesto da u njemu nastavaš do veka.
3. I okrenuvši se licem svojim car blagoslovi sav zbor Izrailjev, a sav zbor Izrailjev stajaše.
4. I rece: Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je govorio svojim ustima Davidu ocu mom i ispunio rukom svojom, govoreci:
5. Od onog dana kad izvedoh narod svoj iz zemlje misirske, ne izabrah grada medu svim plemenima Izrailjevim da se sazida dom gde bi bilo ime moje, niti izabrah coveka koji bi bio vod narodu mom Izrailju,
6. Nego izabrah Jerusalim da u njemu bude ime moje, i izabrah Davida da bude nad narodom mojim Izrailjem.
7. I naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
8. Ali Gospod rece Davidu, ocu mom: Što si naumio sazidati dom imenu mom, dobro si ucinio što si to naumio.
9. Ali neceš ti sazidati taj dom, nego sin tvoj koji ce izaci iz bedara tvojih, on ce sazidati dom imenu mom.
10. I tako ispuni Gospod rec svoju koju je rekao, jer ustah na mesto oca svog Davida i sedoh na presto Izrailjev, kao što je rekao Gospod, i sazidah ovaj dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
11. I namestih ovde kovceg, u kome je zavet Gospodnji što je ucinio sinovima Izrailjevim.
12. Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji, pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje.
13. A beše nacinio Solomun podnožje od bronze i metnuo ga nasred trema, pet lakata dugo i pet lakata široko, a tri lakta visoko; pa stade na nj, i klece na kolena pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu.
14. I rece: Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji, koji cuvaš zavet i milost slugama, koji hode pred Tobom svim srcem svojim;
15. Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu rekao; šta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas.
16. Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži Davidu ocu mom šta si mu rekao govoreci: Nece ti nestati coveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako ušcuvaju sinovi tvoji put svoj hodeci po zakonu mom, kao što si ti hodio preda mnom.
17. Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, neka se potvrdi rec Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu.
18. Ali, hoce li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo, i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah.
19. Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, cuj viku i molitvu kojom Ti se danas moli sluga Tvoj.
20. Da budu oci Tvoje otvorene nad domom ovim danju i nocu, nad ovim mestom, gde si rekao da ceš namestiti ime svoje, da cuješ molitvu kojom ce se moliti sluga Tvoj na ovom mestu.
21. Cuj molbe sluge svog i naroda svog Izrailja, kojima ce se moliti na ovom mestu, cuj s mesta gde stanuješ, s neba, cuj i smiluj se.
22. Kad ko zgreši bližnjemu svom, te mu se da zakletva, da se zakune, i zakletva dode pred Tvoj oltar u ovom domu,
23. Ti cuj s neba, i ucini, i sudi slugama svojim placajuci krivcu i dela njegova obracajuci na njegovu glavu, a pravoga pravdajuci i placajuci mu po pravdi njegovoj.
24. I kad se razbije pred neprijateljem narod Tvoj Izrailj zato što Ti zgreše, pa se obrate i daju slavu imenu Tvom i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu,
25. Ti cuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju, koju si dao njima i ocima njihovim.
26. Kad se zatvori nebo, te ne bude dažda zato što zgreše Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom i od greha se svog obrate, kad ih namuciš,
27. Ti cuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazavši im put dobri kojim ce hoditi, i pusti dažd na zemlju svoju koju si dao narodu svom u nasledstvo.
28. Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša ili medljika, skakavci ili gusenice kad budu, ili ga stegne neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kako god zlo i kakva god bolest,
29. Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god coveka ili od svega naroda Tvog Izrailja, ko pozna muku svoju i bol svoj, i podigne ruke svoje u ovom domu,
30. Ti cuj s neba, iz stana svog, i oprosti i podaj svakome po putevima njegovim, šta znaš u srcu njegovom, jer Ti sam znaš srca sinova covecijih;
31. Da Te se boje hodeci putevima Tvojim dokle su god živi na zemlji, koju si dao ocima našim.
32. I inostranac koji nije od naroda Tvog Izrailja, nego dode iz daleke zemlje imena radi Tvog velikog i ruke Tvoje krepke i mišice Tvoje podignute, kad dode i pomoli se u ovom domu,
33. Ti cuj s neba, iz stana svog, i ucini sve za šta povice k Tebi onaj stranac, da bi poznali svi narodi na zemlji ime Tvoje i bojali se Tebe, kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovaj dom, koji sazidah.
34. Kad narod Tvoj izide na vojsku na neprijatelje svoje putem kojim ga pošalješ, i pomole Ti se okrenuvši se ka gradu ovom, koji si izabrao, i k ovom domu, koji sam sazidao imenu Tvom,
35. Cuj s neba molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu.
36. Kad Ti zgreše, jer nema coveka koji ne greši, i razgnevivši se na njih daš ih neprijateljima, te ih zarobe i odvedu u zemlju daleku ili koja je blizu,
37. Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji ropstva svog, i kažu: Sagrešismo i zlo ucinismo i skrivismo;
38. I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom u zemlji ropstva svog, u koju budu odvedeni u ropstvo, i pomole Ti se okrenuvši se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, i ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,
39. Tada cuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu, i oprosti narodu svom šta Ti budu zgrešili.
40. Tako, Bože moj, neka budu oci Tvoje otvorene i uši Tvoje prignute na molbu u ovom mestu.
41. I tako, stani, Gospode Bože, na pocivalištu svom, Ti i kovceg sile Tvoje; sveštenici Tvoji, Gospode Bože, neka se obuku u spasenje, i sveci Tvoji neka se raduju dobru.
42. Gospode Bože, nemoj odvratiti lice svoje od pomazanika svog; opominji se milosti obecane Davidu sluzi Tvom.