Druga knjiga dnevnika 18
1. I Josafat imajuci veliko blago i slavu, oprijatelji se s Ahavom.
2. I posle nekoliko godina otide k Ahavu u Samariju; i nakla mu Ahav mnogo ovaca i volova i narodu koji beše s njim, i nagovaraše ga da pode na Ramot galadski.
3. I rece Ahav car Izrailjev Josafatu caru Judinom: Hoceš li ici sa mnom na Ramot galadski? A on rece: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod; hocemo s tobom na vojsku.
4. Još rece Josafat caru Izrailjevom: Pitaj danas šta ce Gospod reci.
5. Tada sazva car Izrailjev proroke svoje, cetiri stotine ljudi, i rece im: Hocemo li ici na vojsku na Ramot galadski, ili cu se okaniti? A oni rekoše: Idi, jer ce ga Gospod dati u ruke caru.
6. A Josafat rece: Ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?
7. A car rece Josafatu: Ima još jedan covek preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorice dobra nego svagda zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat rece: Neka car ne govori tako.
8. Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i rece mu: Brže dovedi Miheju, sina Jemlinog.
9. A car Izrailjev i Josafat, car Judin sedahu, svaki na svom prestolu obuceni u carske haljine, sedahu na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.
10. I Sedekija sin Hananin nacini sebi gvozdene rogove, i rece: Ovako veli Gospod: Ovim ceš biti Sirce dokle ih ne istrebiš.
11. Tako i svi proroci prorokovahu govoreci: Idi na Ramot galadski, i biceš srecan, jer ce ga Gospod predati caru u ruke.
12. A poslanik koji otide da dozove Miheju rece mu govoreci: Evo proroci proricu svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja rec bude kao njihova, i govori dobro.
13. A Miheja rece: Tako da je živ Gospod, govoricu ono što rece Bog moj.
14. I kad dode k caru, rece mu car: Miheja! Hocemo li ici na vojsku na Ramot galadski, ili cu se okaniti? A on rece: Idite, bicete srecni, i dace vam se u ruke.
15. A car mu rece: Koliko cu te puta zaklanjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?
16. Tada rece: Video sam sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira, jer rece Gospod: Ovi nemaju gospodara, neka se vrate svak svojoj kuci s mirom.
17. Tada rece car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi nece prorokovati dobra nego zlo?
18. A Miheja rece: Zato cujte rec Gospodnju: Videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s leve strane;
19. I Gospod rece: Ko ce prevariti Ahava cara Izrailjevog da otide i padne kod Ramota galadskog? Još rece: Jedan rece ovo a drugi ono.
20. Tada izide jedan duh, i stavši pred Gospoda rece: Ja cu ga prevariti. A Gospod mu rece: Kako?
21. Odgovori: Izici cu i bicu lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu rece: Prevariceš ga i nadvladaceš, idi ucini tako.
22. Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta tim prorocima tvojim; a Gospod je izrekao zlo po te.
23. Tada pristupi Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreci: Kojim je putem otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?
24. A Miheja mu rece: Eto, videceš u onaj dan kad otideš u najtajniju klet da se sakriješ.
25. Tada car Izrailjev rece: Uhvatite Miheju, i odvedite ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu sinu carevom.
26. I recite im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, a dajite mu po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.
27. A Miheja rece: Ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još rece: Cujte svi narodi.
28. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.
29. I rece car Izrailjev Josafatu: Ja cu se preobuci kad podem u boj, a ti obuci svoje odelo. I preobuce se car Izrailjev, i otidoše u boj.
30. A car sirski zapovedi vojvodama od kola svojih govoreci: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.
31. A kad vojvode od kola videše Josafata, rekoše: To je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da ga udare. Ali Josafat povika, i Gospod mu pomože, i odvrati ih Bog od njega.
32. Jer videvši vojvode od kola da nije car Izrailjev, odstupiše od njega.
33. A jedan zastreli iz luka nagonom i ustreli cara Izrailjevog gde spuca oklop. A on rece svom vozacu: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.
34. I boj bi žestok onog dana, a car Izrailjev zaosta na kolima svojim prema Sircima do vecera, i umre o suncanom zahodu.