Druga knjiga dnevnika 20
1. A posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji žive medu sinovima Amonovim, dodoše da vojuju na Josafata.
2. I dodoše te javiše Josafatu govoreci: Ide na te veliko mnoštvo ispreko mora, iz Sirije; i eno ih u Asason-Tamaru, a to je En-Gad.
3. A Josafat se uplaši, i obrati lice svoje da traži Gospoda, i oglasi post po svoj zemlji Judinoj.
4. I skupiše se svi sinovi Judini da traže Gospoda, i iz svih gradova Judinih dodoše da traže Gospoda.
5. Tada stade Josafat u zboru Judinom i jerusalimskom u domu Gospodnjem pred tremom novim,
6. I rece: Gospode Bože otaca naših! Nisi li Ti Bog na nebu i vladaš svim carstvima narodnim? Nije li u Tvojoj ruci moc i sila da Ti niko ne može odoleti?
7. Nisi li Ti, Bože naš, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svog Izrailja, i dao je navek semenu Avrama prijatelja svog?
8. Te se naseliše u njoj, i sagradiše Ti u njoj svetinju za ime Tvoje govoreci:
9. Kad nas zadesi kako zlo, mac osvetni ili pomor ili glad, stacemo pred ovim domom i pred Tobom, jer je ime Tvoje u ovom domu, i vapicemo Tebi u nevolji svojoj, usliši i izbavi.
10. A sad evo, sinovi Amonovi i Moavovi i oni iz gore Sira, kroz koje nisi dao sinovima Izrailjevim proci kad idahu iz zemlje misirske, nego ih obidoše i ne istrebiše;
11. A evo, oni nam vracaju došavši da nas isteraju iz nasledstva Tvog, koje si nam predao.
12. Bože naš, zar im neceš suditi? Jer u nama nema snage da se opremo tom mnoštvu velikom, koje ide na nas, niti znamo šta bismo cinili, nego su oci naše uprte u Te.
13. A svi sinovi Judini stajahu pred Gospodom i deca njihova, žene njihove i sinovi njihovi.
14. Tada side duh Gospodnji usred zbora na Jazila sina Zaharije sina Venaje sina Jeila sina Matanijinog, Levita izmedu sinova Asafovih,
15. I rece: Slušajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod: Ne bojte se i ne plašite se tog mnoštva velikog, jer nije vaš rat nego Božji.
16. Sutra izadite na njih; oni ce poci uz brdo Zis, i naci cete ih nakraj potoka prema pustinji Jeruilu.
17. Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako ce vas izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! Ne bojte se i ne plašite se, sutra izidite pred njih, i Gospod ce biti s vama.
18. Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judejci i Jerusalimljani padoše pred Gospodom, i pokloniše se Gospodu.
19. A Leviti od sinova Katovih i sinova Korejevih ustaše, te hvališe Gospoda Boga Izrailjevog glasom veoma visokim.
20. A ujutru ustavši rano izidoše u pustinju tekujsku; a kad izlažahu, stade Josafat i rece: Cujte me, Judejci i Jerusalimljani: verujte Gospodu Bogu svom i bicete jaki, verujte prorocima Njegovim i bicete srecni.
21. I tako dogovoriv se s narodom postavi pevace Gospodnje da hvale svetu krasotu iduci pred vojskom i govoreci: Hvalite Gospoda, jer je doveka milost Njegova.
22. A kad poceše pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira, koji izidoše na Judu, te se razbiše.
23. Jer sinovi Amonovi i sinovi Moavovi ustaše na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobiše one iz gore Sira, udariše jedni na druge, te se potrše.
24. A kad Juda dode do stražare prema pustinji, i pogleda na mnoštvo, a to mrtva telesa leže po zemlji, i nijedan ne beše ostao živ.
25. Zato dode Josafat sa narodom svojim da pokupi plen; i nadoše kod njih mnogo blaga i dragocenih nakita na mrtvacima, i napleniše da vec ne mogoše nositi; tri dana kupiše plen, jer ga beše mnogo.
26. A cetvrti dan skupiše se u dolini blagoslovnoj, jer onde blagosloviše Gospoda; zato se prozva mesto Dolina Blagoslovna do danas.
27. Potom okrenuše svi Judejci i Jerusalimljani i Josafat pred njima da se vrate u Jerusalim s veseljem, jer ih oveseli Gospod neprijateljima njihovim.
28. I dodoše u Jerusalim sa psaltirima i guslama i trubama u dom Gospodnji.
29. I strah Božji dode na sva carstva zemaljska kad cuše da je Gospod vojevao na neprijatelje Izrailjeve.
30. I tako se smiri carstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir odsvuda.
31. I carovaše Josafat nad Judom; trideset i pet godina beše mu kad poce carovati; i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Azuva, kci Silejeva.
32. I hodaše putem oca svog Ase, niti zade s njega, cineci što je pravo pred Gospodom.
33. Ali visine ne biše oborene, jer još ne beše narod upravio srca svog k Bogu otaca svojih.
34. A ostala dela Josafatova prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi Juja sina Ananijevog, koje je stavljena u knjigu o carevima Izrailjevim.
35. Potom združi se Josafat, car Judin s Ohozijom, carem Izrailjevim, koji cinjaše bezakonje.
36. A združi se s njim zato da nacine lade da idu u Tarsis; i naciniše lade u Esion-Gaveru.
37. Tada prorokova Elijezer sin Dodavin iz Marise za Josafata govoreci: Što si se združio s Ohozijom, zato Gospod razmetnu dela tvoja. I razbiše se lade i ne mogoše ici u Tarsis.