Druga knjiga dnevnika 28
1. Dvadeset godina beše Ahazu kad poce carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu; ali ne cinjaše što je pravo pred Gospodom kao David, otac njegov.
2. Jer hodaše putevima careva Izrailjevih, i još sali likove Valima.
3. I sam kadaše u dolini sina Enomovog, i sažizaše sinove svoje ognjem po gadnim delima onih naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.
4. I prinošaše žrtve i kadaše na visinama i po brdima i pod svakim zelenim drvetom.
5. Zato ga dade Gospod Bog njegov u ruke caru sirskom, te ga razbiše i zarobiše mu veliko mnoštvo, i odvedoše ih u Damask. Još bi dat u ruke caru Izrailjevom, te ga razbi ljuto.
6. Jer Fekaj, sin Remalijin, pobi sto i dvadeset hiljada Judejaca u jedan dan, sve hrabrih ljudi, jer ostaviše Gospoda Boga otaca svojih.
7. I Zihrije junak od Jefrema ubi Masiju sina carevog i Azrikama upravitelja dvorskog i Elkanu, drugog do cara.
8. I zarobiše sinovi Izrailjevi braci svojoj dvesta hiljada žena i sinova i kceri; i zapleniše veliki plen od njih, i odnesoše plen u Samariju.
9. A onde beše prorok Gospodnji po imenu Odid, i izide pred vojsku koja idaše u Samariju, i rece im: Gle, Gospod Bog otaca vaših razgnevi se na Judejce, zato ih dade u vaše ruke, te ih pobiste ljuto da do neba dopre.
10. I još mislite podvrci sinove Judine i jerusalimske da vam budu robovi i robinje; a niste li i vi sami skrivili Gospodu Bogu svom?
11. Zato poslušajte me sada, i vratite natrag to roblje što zarobiste braci svojoj, jer se raspalio gnev Gospodnji na vas.
12. Tada ustaše poglavari sinova Jefremovih: Azarija sin Joananov, Varahija sin Mesilemotov i Jezekija sin Salumov i Amasa sin Adlajev na one što se vracahu s vojske,
13. I rekoše im: Necete dovesti ovamo to roblje, jer bi nam bilo na greh pred Gospodom što vi mislite domecuci na grehe naše i na krivice naše, jer je velika krivica na nama i gnev se raspalio na Izrailja.
14. I ostaviše vojnici roblje i plen svoj pred knezovima i svim zborom.
15. I ustaše ljudi imenovani i uzeše roblje, i sve gole izmedu njih odenuše iz plena; i kad ih odenuše i obuše, nahraniše ih i napojiše i namazaše, i odvedoše na magarcima sve iznemogle, i dovedoše ih u Jerihon, grad gde ima mnogo palmi, k braci njihovoj, pa se vratiše u Samariju.
16. U to vreme posla car Ahaz k carevima asirskim da mu pomognu.
17. Jer još i Idumejci dodoše i razbiše Judu i odvedoše roblje;
18. I Filisteji udariše na gradove po ravni na južnom kraju Judinom, i uzeše Vet-Semes, i Ejalon i Gedirot i Sohot i sela njegova i Tamnu i sela njena i Gimzon i sela njegova, i naseliše se u njima.
19. Jer Gospod obaraše Judu s Ahaza cara Izrailjevog, jer odvuce Judu da grdno greši Gospodu.
20. I dode k njemu Teglat-Felasar, car asirski, i ojadi ga a ne utvrdi.
21. Jer Ahaz uze deo iz doma Gospodnjeg i iz doma carskog i od knezova, i dade caru asirskom, ali mu ne pomože.
22. I kad beše u nevolji, on još vecma grešaše Gospodu; takav beše car Ahaz.
23. I prinošaše žrtve bogovima damaštanskim, koji ga razbiše, i govoraše: Kad bogovi careva sirskih njima pomažu, prinosicu njima žrtve da bi mi pomagali; ali mu oni biše na to da padne on i sav Izrailj.
24. A Ahaz pokupi sudove doma Božijeg, i izlomi sudove doma Božijeg, i zatvori vrata doma Gospodnjeg i nacini sebi oltare po svim uglovima u Jerusalimu.
25. I u svakom gradu Judinom nacini visine da kadi bogovima tudim; i gnevi Gospoda Boga otaca svojih.
26. A ostala dela njegova i svi putevi njegovi prvi i poslednji, eto zapisani su u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim.
27. I pocinu Ahaz kod otaca svojih i pogreboše ga u gradu Jerusalimu; ali ga ne metnuše u grob careva Izrailjevih. I zacari se na njegovo mesto Jezekija, sin njegov.