Druga knjiga dnevnika 34
1. Osam godina beše Josiji kad poce carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu.
2. On cinjaše što je pravo pred Gospodom i hodaše putevima Davida oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo.
3. Jer osme godine carovanja svog, dok još beše dete, poce tražiti Boga Davida oca svog; a dvanaeste godine poce cistiti Judeju i Jerusalim od visina i od lugova i od likova rezanih i livenih.
4. Jer pred njim raskopaše oltare Valima, i likove suncane koji behu na njima isece, i gajeve, i likove rezane i livene izlomi i satre, i razasu po grobovima onih koji im prinosiše žrtve;
5. A kosti sveštenicke sažeže na oltarima njihovim; i ocisti Judeju i Jerusalim;
6. Tako i gradove Manasijine i Jefremove i Simeunove i do Neftalima, i pustoši njihove unaokolo.
7. I tako obori oltare i gajeve, i likove izlomi i satre, i sve likove suncane isece po svoj zemlji Izrailjevoj; potom se vrati u Jerusalim.
8. A osamnaeste godine carovanja svog pošto ocisti zemlju i dom, posla Safana sina Azalijinog i Masiju zapovednika gradskog i Joaha sina Joahazovog, pametara, da se opravi dom Gospoda Boga njegovog.
9. I oni otidoše ka Helkiji, poglavaru sveštenickom, i predaše novce donesene u dom Božji, koje skupiše Leviti vratari od sinova Manasijinih i Jefremovih i od svega ostatka Izrailjevog, i od svega Jude i Venijamina, pa se vratiše u Jerusalim;
10. I dadoše nastojnicima nad poslom, koji behu nad domom Gospodnjim, a oni ih davahu poslenicima koji radahu u domu Gospodnjem opravljajuci što je trošno i utvrdujuci dom;
11. Davahu drvodeljama i kamenarima da se kupuje kamenje tesano i drvo za grede i da se pobrvnaju kuce koje behu razvalili carevi Judini.
12. A ti ljudi radahu verno posao; i nad njima behu postavljeni Jat i Ovadija Leviti od sinova Merarijevih, i Zaharija i Mesulam od sinova Katovih da nastoje oko posla; i ti Leviti svi umehu udarati u sprave muzicke.
13. I behu nad nosiocima i nad svim poslenicima u svakoj službi, i pisari i upravitelji i vratari behu Leviti.
14. I kad iznošahu novce donesene u dom Gospodnji, nade Helkija sveštenik knjigu zakona Gospodnjeg danog preko Mojsija.
15. I kaza Helkija Safanu pisaru i rece: Nadoh zakonik u domu Gospodnjem. I dade Helkija knjigu Safanu.
16. A Safan odnese knjigu caru i javi mu govoreci: Sluge tvoje rade sve što im je zapovedeno.
17. Jer pokupivši novce što se nadoše u domu Gospodnjem, dadoše ih nastojnicima i poslenicima.
18. I još kaza Safan pisar caru govoreci: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I procita je Safan caru.
19. A kad car cu šta govori zakon, razdre haljine svoje.
20. I zapovedi car Helkiji i Ahikamu sinu Safanovom i Avdonu sinu Mihejinom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom govoreci:
21. Idite upitajte Gospoda za me i za ostatak u Izrailju i Judi radi reci knjige ove što se nade, jer je velik gnev Gospodnji koji se izlio na nas zato što oci naši ne držaše reci Gospodnje da cine sve onako kako je napisano u ovoj knjizi.
22. I tako otide Helkija i ljudi carevi k Oldi prorocici, ženi Saluma sina Tekuja sina Asre riznicara, a ona sedaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoriše s njom o tom.
23. A ona im rece: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite coveku koji vas je poslao k meni:
24. Ovako veli Gospod: Evo pusticu zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve kletve napisane u knjizi, koju su procitali caru Judinom.
25. Zato što me ostaviše i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih, zato ce se izliti gnev moj na to mesto i nece se ugasiti.
26. A caru Judinom koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu recite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reci koje si cuo:
27. Što je omekšalo srce tvoje i ponizio si se pred Bogom kad si cuo šta je rekao za to mesto i za stanovnike njegove, i ponizivši se preda mnom razdro si haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.
28. Evo, ja cu te pribrati k ocima tvojim, i na miru ceš biti pribran u grob svoj, i neceš videti svojim ocima zlo koje cu pustiti na to mesto i na stanovnike njegove. I kazaše to caru.
29. Tada posla car te skupi sve starešine Judine i jerusalimske.
30. I otide car u dom Gospodnji i svi ljudi iz zemlje Judine i Jerusalimljani, i sveštenici i Leviti i sav narod, malo i veliko, i procita im sve reci knjige zavetne, koja se nade u domu Gospodnjem.
31. I car stojeci na svom mestu zadade veru pred Gospodom da ce ici za Gospodom i držati zapovesti Njegove i svedocanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom dušom svojom vršeci reci tog zaveta napisane u toj knjizi.
32. I kaza, te pristaše svi koji se nadoše u Jerusalimu i u plemenu Venijaminovom; i cinjahu Jerusalimljani po zavetu Boga, Boga otaca svojih.
33. I ukide Josija sve gadove po svim krajevima sinova Izrailjevih, i ucini, te svi koji behu u Izrailju služahu Gospodu Bogu svom. Svega veka njegovog ne odstupiše od Gospoda Boga otaca svojih.