Druga knjiga dnevnika 15
1. Tada duh Božji dode na Azariju, sina Odidovog;
2. Te otide pred Asu i rece mu: Cujte me, Aso i sve pleme Judino i Venijaminovo; Gospod je s vama, jer ste vi s Njim; i ako Ga ustražite, naci cete Ga; ako li Ga ostavite, i On ce vas ostaviti.
3. Dugo je Izrailj bez pravog Boga i bez sveštenika ucitelja, i bez zakona.
4. A da su se u nevolji svojoj obratili ka Gospodu Bogu Izrailjevom i tražili Ga, našli bi Ga.
5. Ali u ovo vreme ne može se na miru odlaziti ni dolaziti; jer je nemir velik medu svim stanovnicima zemaljskim;
6. I potiru narod jedan drugi, i gradovi jedan drugi, jer ih Bog smete svakojakim nevoljama.
7. Zato vi budite hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer ima plata za vaš trud.
8. A kad cu Asa te reci i proroštvo proroka Odida, ohrabri se, i istrebi gadne bogove iz sve zemlje Judine i Venijaminove i iz gradova koje beše uzeo u gori Jefremovoj, i ponovi oltar Gospodnji koji beše pred tremom Gospodnjim.
9. Potom sazva sve pleme Judino i Venijaminovo i došljake koji behu kod njih od Jefrema i Manasije i Simeuna, jer ih mnogo prebeže k njemu iz naroda Izrailjevog kad videše da je Gospod Bog njegov s njim.
10. I skupiše se u Jerusalim treceg meseca petnaeste godine carovanja Asinog.
11. I u onaj dan prinesoše Gospodu žrtve od plena koji dognaše, sedam stotina volova i sedam hiljada ovaca.
12. I uhvatiše veru da traže Gospoda Boga otaca svojih svim srcem svojim i svom dušom svojom;
13. A ko god ne bi tražio Gospoda Boga Izrailjevog, da se pogubi, bio mali ili veliki, covek ili žena.
14. I zakleše se Gospodu glasom velikim i uz klikovanje i uz trube i rogove.
15. I radovaše se sav narod Judin radi te zakletve, jer iz svega srca svog zakleše se, i od sve volje svoje tražiše Ga i nadoše Ga; i Gospod im dade mir odsvuda.
16. Jošte i Mahu, mater svoju, svrže Asa s vlasti, jer beše nacinila u lugu idola; i Asa obali idola njenog i izlomi ga i sažeže na potoku Kedronu.
17. Ali visine ne biše oborene u Izrailju, ali srce Asino beše pravo svega veka njegovog.
18. I unese u dom Božji šta beše posvetio otac njegov i šta beše sam posvetio, srebro i zlato i sudove.
19. I ne bi rata do trideset pete godine carovanja Asinog.