Druga knjiga dnevnika 26
1. Tada sav narod Judin uze Oziju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije.
2. On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car pocinu kod otaca svojih.
3. Oziji beše šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija iz Jerusalima.
4. On cinjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je cinio Amasija otac njegov.
5. I tražaše Boga dokle živ beše Zaharija koji razumevaše utvare Božije; i dokle god tražaše Gospoda, davaše mu srecu Bog.
6. Jer izašav vojevaše s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima.
7. I Bog mu pomože protiv Filisteja i protiv Arapa, koji življahu u Gurvalu, i protiv Amonaca.
8. I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma.
9. I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.
10. Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer imaše mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila beše poljska radnja.
11. I imaše Ozija ubojitu vojsku, koja idaše u rat u cetama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog.
12. Svega na broj beše glavara domova otackih hrabrih junaka dve hiljade i šest stotina,
13. A pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da pomažu caru protiv neprijatelja.
14. I nacini Ozija svoj vojsci štitove i koplja i šlemove i oklope i lukove i kamenje za pracke.
15. I nacini u Jerusalimu bojne sprave vrlo vešto izmišljene da stoje na kulama i na uglovima da mecu strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagaše dokle osili.
16. Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagreši Gospodu Bogu svom, jer ude u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom:
17. A za njim ude Azarija sveštenik i s njim osamdeset sveštenika Gospodnjih hrabrih ljudi;
18. I opreše se caru Oziji govoreci: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego sveštenika sinova Aronovih koji su posveceni da kade; izidi iz svetinje, jer si zgrešio, i nece ti biti na cast pred Gospodom Bogom.
19. Tada se razgnevi Ozija držeci u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljaše na sveštenike, izide mu guba na celu pred svim sveštenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog.
20. I pogleda ga Azarija, poglavar sveštenicki i svi sveštenici, a on gubav na celu; i brže ga izvedoše napolje, a i sam pohita da izide, jer ga Gospod udari.
21. I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i sedaše u odvojenom domu gubav, jer bi odlucen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljaše domom carevim i sudaše narodu u zemlji.
22. A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov.
23. I pocinu Ozija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer rekoše: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.