Druga knjiga dnevnika 25
1. Beše Amasiji dvadeset i pet godina kad poce carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Joadana iz Jerusalima.
2. On cinjaše što je pravo pred Gospodom, ali ne celim srcem.
3. I kad se utvrdi u carstvu, pobi sluge svoje koji ubiše cara oca njegovog.
4. Ali sinove njihove ne pogubi, nego ucini kako piše u zakonu, u knjizi Mojsijevoj, gde je zapovedio Gospod govoreci: Ocevi da ne ginu za sinove, ni sinovi za oceve, nego svaki za svoj greh neka gine.
5. Iza toga skupi Amasija narod Judin, i postavi po domovima otackim hiljadnike i stotinike po svoj zemlji Judinoj i Venijaminovoj, i izbroja ih od dvadeset godina i više, i nade ih trista hiljada vojnika izbranih, koji nošahu koplje i štit.
6. I jošte najmi izmedu Izrailjaca sto hiljada hrabrih ljudi za sto talanata srebra.
7. Ali dode mu covek Božji i rece: Care, da ne ide s tobom vojska izrailjska, jer Gospod nije s Izrailjcima niti sa sinovima Jefremovim.
8. Nego idi ti, i budi hrabar u boju; inace ce te oboriti Bog pred neprijateljem, jer Bog može i pomoci i oboriti.
9. Tada rece Amasija coveku Božjem: A šta ce biti sa sto talanata što sam dao vojsci Izrailjevoj? A covek Božji rece: Ima Gospod da ti da više od toga.
10. I tako odvoji Amasija vojsku što mu beše došla od Jefrema da otidu u svoje mesto; a oni se vrlo rasrdiše na Judu, i vratiše se u svoje mesto s velikim gnevom.
11. A Amasija oslobodivši se povede narod svoj i otide u slanu dolinu, i pobi deset hiljada sinova Sirovih;
12. I deset hiljada živih zarobiše Judejci, i odvedoše ih na vrh stene, i pobacaše ih sa vrh stene da se svi raspadoše.
13. A vojnici koje Amasija posla natrag da ne idu s njim u boj, navališe na gradove Judine od Samarije do Vet-Orona, i pobiše po njima tri hiljade, i zapleniše velik plen.
14. A kad se vrati Amasija razbivši Idumeje, donese bogove sinova Sirovih, i postavi ih sebi za bogove, i klanjaše im se i kadaše im.
15. Tada se razgnevi Gospod na Amasiju, i posla k njemu proroka, koji mu rece: Zašto tražiš bogove tog naroda, koji ne izbaviše svoj narod iz tvoje ruke?
16. I kad govoraše caru, on mu rece: Jesi li postavljen caru za savetnika? Prestani; zašto da pogineš? I tako presta prorok, ali rece: Znam da te je Bog naumio istrebiti kad to radiš a ne slušaš savet moj.
17. Tada smisli Amasija, car Judin, i posla k Joasu sina Joahaza sina Jujevog, caru Izrailjevom, i poruci: Hodi da se ogledamo.
18. A Joas car Izrailjev posla k Amasiji caru Judinom i poruci mu: Trn na Livanu posla ka kedru na Livanu, i poruci: Daj svoju kcer sinu mom za ženu. Ali naide zverje livansko i izgazi trn.
19. Veliš, pobio si Edomce, pa se ponese srce tvoje, i tražiš slave; sedi kod kuce svoje; zašto bi se zapletao u zlo da padneš i ti i Juda s tobom?
20. Ali ne posluša Amasija, jer od Gospoda to bi da ih da u ruke neprijatelju, što tražiše bogove edomske.
21. I otide Joas car Izrailjev, i ogledaše se, on i Amasija car Judin, u Vet-Semesu Judinom.
22. Ali Judu razbi Izrailj, te pobegoše svaki ka svom šatoru.
23. A Amasiju cara Judinog, sina Joasa sina Joahazovog, uhvati Joas car Izrailjev u Vet-Semesu, i odvede ga u Jerusalim; i obori zid jerusalimski od vrata Jefremovih do vrata na uglu, cetiri stotine lakata.
24. I uze sve zlato i srebro i sve posude što se nade u domu Božijem u Ovid-Edoma i u riznici doma carskog, i taoce, pa se vrati u Samariju.
25. I požive Amasija sin Joasov car Judin po smrti Joasa sina Joahaza cara Izrailjevog petnaest godina.
26. A ostala dela Amasijina prva i poslednja, eto nisu li zapisana u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim?
27. I pošto Amasija odstupi od Gospoda, digoše bunu na nj u Jerusalimu, a on pobeže u Lahis. Ali poslaše za njim u Lahis, i ubiše ga onde.
28. I donesoše ga na konjima i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Judinom.