Knjiga proroka Zaharije 6

1. Potom opet podigoh oci svoje, i videh, a to cetvora kola izlažahu izmedu dve gore, a te gore behu od bronze.

2. U prvim kolima behu konji ridi, a u drugim kolima konji vrani,

3. A u trecim kolima konji beli, a u cetvrtim kolima konji šareni, jaki.

4. I progovorivši rekoh andelu koji govoraše sa mnom: Šta je to, gospodaru moj?

5. A andeo odgovori i rece mi: To su cetiri vetra nebeska, koji izlaze ispred Gospoda sve zemlje, gde stajaše.

6. Konji vrani što su u jednim, oni idu u severnu zemlju; a beli idu za njima, a šareni idu u zemlju južnu.

7. I jaki izašavši hteše da idu i prolaze zemlju; i rece: Idite prolazite zemlju. I stadoše prolaziti zemlju.

8. Tada me zovnu, i rece mi: Vidi, koji otidoše u zemlju severnu, umiriše duh moj u zemlji severnoj.

9. Potom mi dode rec Gospodnja govoreci:

10. Uzmi od roblja, od Heldaja i od Tovije i od Jedaje, koji dodoše iz vavilonske, pa dodi istog dana i udi u dom Josije, sina Sofonijinog.

11. Uzmi srebra i zlata, i nacini vence, i metni na glavu Isusu, sinu Josedekovom, poglavaru sveštenickom.

12. I reci mu govoreci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo coveka, kome je ime Klica, koja ce klijati s mesta svog i sagradice crkvu Gospodnju.

13. Jer ce On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosice slavu, i sedece i vladati na svom prestolu, i bice sveštenik na prestolu svom, i savet mirni bice medu obema.

14. I venci neka budu Elemu i Toviji i Jedaji i Henu, sinu Sofonijinom za spomen u crkvi Gospodnjoj.

15. I koji su daleko doci, ce i gradice crkvu Gospodnju, i poznacete da me je Gospod nad vojskama poslao k vama. I to ce biti ako uzaslušate glas Gospoda Boga svog.