Knjiga proroka Zaharije 2

1. Opet podigoh oci svoje i videh, i gle, covek, i u ruci mu uže meracko.

2. I rekoh: Kuda ideš? A on mi rece: Da izmerim Jerusalim da vidim kolika mu je širina i kolika mu je dužina.

3. I gle, andeo koji govoraše sa mnom izade, i drugi andeo izade mu na susret.

4. I rece mu: Trci. Govori onom mladicu i reci: Jerusalimljani ce se naseliti po selima radi mnoštva ljudi i stoke što ce biti u njemu.

5. I ja cu mu, govori Gospod, biti zid ognjen unaokolo i bicu za slavu usred njega.

6. Ej, ej, bežite iz zemlje severne, govori Gospod, jer vas razasuh u cetiri vetra nebeska, govori Gospod.

7. Ej Sione, koji sediš kod kceri vavilonske, izbavi se.

8. Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas opleniše; jer ko tice u vas, tice u zenicu oka Njegovog.

9. Jer evo, ja cu mahnuti rukom svojom na njih, i bice plen slugama svojim, i poznacete da me je poslao Gospod nad vojskama.

10. Pevaj i veseli se, kceri sionska, jer evo ja idem i nastavacu usred tebe, govori Gospod.

11. I mnogi ce se narodi prilepiti ka Gospodu u taj dan, i bice mi narod, i ja cu nastavati usred tebe, i poznaceš da me je poslao k tebi Gospod nad vojskama.

12. I Gospod ce naslediti Judu, svoj deo, u zemlji svetoj, i opet ce izabrati Jerusalim.

13. Neka cuti svako telo pred Gospodom, jer usta iz svetog stana svog.