Knjiga proroka Zaharije 5

1. Potom opet podigoh oci svoje i videh; a to knjiga lecaše.

2. I on mi rece: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim knjigu gde leti, dužina joj dvadeset lakata, a širina deset lakata.

3. Tada mi rece: To je prokletstvo koje izade na svu zemlju, jer svaki koji krade istrebice se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebice se po njoj s druge strane.

4. Ja cu je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te ce doci na kucu lupežu i na kucu onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajace mu usred kuce i satrce je, i drvlje joj i kamenje.

5. Potom izide andeo koji govoraše sa mnom, i rece mi: Podigni oci svoje i vidi šta je ovo što izlazi.

6. A ja rekoh: Šta je? A on rece: To je efa što izlazi. I rece: To im je bezbožnost po svoj zemlji.

7. I gle, podizaše se talanat olova, i jedna žena sedaše usred efe.

8. I on rece: To je bezbožnost. I vrže je usred efe, i vrže onaj komad olova odozgo na ždrelo joj.

9. I podigoh oci svoje i videh, a to dve žene izlažahu, i vetar im beše bod krilima, a krila im behu kao u rode, i digoše efu medu zemlju i nebo.

10. I rekoh andelu koji govoraše sa mnom: Kuda one nose efu?

11. A on mi rece: Da joj nacine kucu u zemlji Senaru; i onde ce se namestiti i postaviti na svoje podnožje.