Knjiga proroka Zaharije 1
1. Osmog meseca druge godine Darijeve, dode rec Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idovog govoreci:
2. Gospod se vrlo razgnevi na oce vaše.
3. Zato im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja cu se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama.
4. Ne budite kao oci vaši, kojima vikahu predašnji proroci govoreci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se sa zlih puteva svojih i od zlih dela svojih; ali ne poslušaše niti paziše na me, govori Gospod.
5. Oci vaši gde su? I ti proroci žive li doveka?
6. Ali reci moje i uredbe moje koje zapovedah slugama svojim prorocima ne stigoše li oce vaše? Te se oni obratiše i rekoše: Kako Gospod nad vojskama beše namislio uciniti nam prema putevima našim i po delima našim, tako nam ucini.
7. Dvadeset cetvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec Savat, druge godine Darijeve, dode rec Gospodnja proroku Zahariji sinu Varahije sina Idovog govoreci:
8. Videh nocu, a to covek jahaše na konju ridem, i stajaše medu mirtama koje behu u dolu, a za njim behu konji ridi, šareni i beli.
9. I rekoh: Šta je ovo, gospodaru moj? A andeo koji govoraše sa mnom rece mi: Ja cu ti pokazati šta je ovo.
10. Tada covek koji stajaše medu mirtama progovori i rece: Ovo su koje posla Gospod da obilaze zemlju.
11. I oni progovoriše andelu Gospodnjem koji stajaše medu mirtama, i rekoše: Mi obidosmo zemlju, i gle, sva zemlja pociva i mirna je.
12. Tada andeo Gospodnji odgovori i rece: Gospode nad vojskama, kad ceš se vec smilovati Jerusalimu i gradovima Judinim, na koje se gneviš vec sedamdeset godina?
13. A Gospod odgovori andelu koji govoraše sa mnom, dobrim recima, milim recima.
14. I rece mi andeo koji govoraše sa mnom: Vici i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Jerusalim i za Sion veoma.
15. I gnevim se silno na narode bezbrižne, jer se malo razgnevih, a oni pomogoše na zlo.
16. Zato ovako veli Gospod: Obratih se k Jerusalimu milošcu, dom ce se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i uže ce se zategnuti preko Jerusalima.
17. Još vici i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet ce gradovi moji obilovati dobrom, i Gospod ce opet utešiti Sion i opet ce izabrati Jerusalim.
18. Tada podigoh oci svoje i videh, i gle, cetiri roga.
19. I rekoh andelu koji govoraše sa mnom: Šta je to? A on mi rece: To su rogovi koji razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim.
20. Potom pokaza mi Gospod cetiri kovaca.
21. I rekoh: Šta su ti došli da rade? A on odgovori i rece: Ono su rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dodoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima, koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu.