Knjiga proroka Zaharije 11

1. Otvori, Livane, vrata svoja, i oganj neka proždre kedre tvoje.

2. Ridaj, jelo, jer pade kedar, jer krasnici propadoše; ridajte, hrastovi vasanski, jer se posece šuma ogradena.

3. Stoji jauk pastira, jer se zatre slava njihova; stoji rika lavova, jer se opustoši ponos jordanski.

4. Ovako veli Gospod Bog moj: Pasi ovce klanice,

5. Koje ubijaju oni koji ih drže, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: Blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne žali.

6. Zato necu više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego cu, evo predati jednog drugom u ruke i u ruke caru njihovom, i oni ce potrti zemlju, a ja je necu izbaviti iz ruku njihovih.

7. I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzevši dva štapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado.

8. I pogubih tri pastira za mesec dana, jer se duša moja ljucaše na njih, i duša njihova mržaše na me.

9. I rekoh: Necu vas više pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj.

10. I uzeh svoj štap, blagost, i slomih ga da ukinem zavet svoj koji ucinih sa svim narodima.

11. I ukide se onog dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznaše doista da beše rec Gospodnja.

12. I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmeriše mi platu, trideset srebrnika.

13. I rece mi Gospod: Baci loncaru tu casnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji loncaru.

14. Potom slomih drugi štap svoj, svezu, da ukinem bratstvo izmedu Jude i Izrailja.

15. I Gospod mi rece: Uzmi jošte opravu bezumnog pastira.

16. Jer evo ja cu podignuti pastira u zemlji, koji nece obilaziti one koji ginu, nece tražiti nejake, niti ce leciti ranjene, niti ce nositi sustale, nego ce jesti meso od pretilih, i papke ce im kidati.

17. Teško pastiru nikakvom, koji ostavlja stado! Mac mu je nad mišicom i nad desnim okom; mišica ce mu usahnuti i desno ce mu oko potamneti.