Knjiga proroka Zaharije 14
1. Evo ide dan Gospodnji, i plen ce se tvoj razdeliti usred tebe.
2. Jer cu skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad ce se uzeti, i kuce opleniti i žene osramotiti i polovina ce grada otici u ropstvo, a ostali narod nece se istrebiti iz grada.
3. Jer ce Gospod izaci, i vojevace na narode kao što vojuje na dan kad je boj.
4. I noge ce Njegove stati u taj dan na gori maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora ce se maslinska raspasti po sredi na istok i na zapad da ce biti prodol vrlo velika, i polovina ce gore ustupiti na sever a polovina na jug.
5. I bežacete u prodol gorsku, jer ce prodol gorska dopirati do Asala, i bežacete kao što bežaste od trusa u vreme Ozije, cara Judinog; i doci ce Gospod Bog moj, i svi ce sveti biti s tobom.
6. I u taj dan nece biti videlo svetlo i mracno;
7. Nego ce biti jedan dan, koji je poznat Gospodu, nece biti dan i noc, jer ce i uvece biti svetlost.
8. I u taj ce dan proteci iz Jerusalima voda živa, pola k istocnom moru a pola k zapadnom moru, i bice i leti i zimi.
9. I Gospod ce biti car nad svom zemljom, u onaj dan bice Gospod jedan i ime Njegovo jedno.
10. I sva ce se zemlja pretvoriti u ravnicu od Gavaje do Rimona s juga Jerusalimu, koji ce se podignuti i naseliti na svom mestu od vrata Venijaminovih do mesta gde su prva vrata, do vrata na uglu, i od kule Ananeilove do teska carevog.
11. I oni ce nastavati u njemu, i nece više biti prokletstva, i Jerusalim ce stajati bez straha.
12. A ovo ce biti zlo kojim ce Gospod udariti sve narode koji bi vojevali na Jerusalim: telo ce svakom posahnuti dok još stoji na nogu, i oci ce svakom posahnuti u rupama svojim, i jezik ce svakom posahnuti u ustima.
13. I u to ce vreme biti velika smetnja medu njima od Gospoda, i hvatace jedan drugog za ruku, i ruka ce se jednog podignuti na ruku drugog.
14. A i Juda ce vojevati na Jerusalim, i blago svih naroda unaokolo sabrace se, zlato i srebro i odelo vrlo mnogo.
15. I zlo kao to zlo snaci ce konje, mazge, kamile i magarce i svu stoku koja bude u tom logoru.
16. I ko god ostane od svih naroda koji dodu na Jerusalim, svak ce dolaziti od godine do godine da se pokloni caru Gospodu nad vojskama i da praznuje praznik senica.
17. I ako koje od plemena zemaljskih ne bi došlo u Jerusalim da se pokloni caru Gospodu nad vojskama, na njih nece biti dažda;
18. I ako se pleme misirsko ne bi podiglo i došlo, na koje ne daždi, bice isto zlo kojim ce Gospod udariti narode koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.
19. Takav ce biti greh Misircima i greh svim narodima koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.
20. U taj ce dan biti na zvoncima konjskim: Svetinja Gospodu; i lonci ce u domu Gospodnjem biti kao zdele pred oltarom;
21. I svi ce lonci u Jerusalimu i u Judi biti svetinja Gospodu nad vojskama, i svi koji hoce da prinesu žrtvu dolazeci uzimace ih i kuvati u njima; i u taj dan nece više biti Hananejca u domu Gospoda nad vojskama.