Knjiga proroka Zaharije 4

1. Potom vrati se andeo koji mi govoraše, i probudi me kao coveka koji se budi oda sna.

2. I rece mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, svecnjak sav od zlata, i gore na njemu caša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu,

3. I dve masline uza nj, jedna s desne strane caši a jedna s leve.

4. I progovorih andelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?

5. A andeo koji govoraše sa mnom odgovori i rece mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.

6. A on odgovori i rece mi govoreci: To je rec Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošcu nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.

7. Šta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on ce izneti najviši kamen, s usklicima: Milost, milost njemu.

8. I dode mi rec Gospodnja govoreci:

9. Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, ruke ce njegove i dovršiti, i poznaceš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.

10. Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer ce se radovati kad vidi kamen meracki u ruci Zorovavelju, onih sedam ociju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju.

11. Tada odgovarajuci rekoh mu: Šta su one dve masline s desne strane svecnjaku i s leve?

12. I opet progovorih i rekoh mu: Šta su one dve grancice maslinove, što su medu dva levka zlatna, koji toce zlato?

13. I rece mi govoreci: Zar ne znaš šta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj.

14. Tada rece: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje.