Peta knjiga Mojsijeva 32
1. Slušaj, nebo, govoricu; i zemlja neka cuje govor usta mojih.
2. Neka se spusti kao dažd nauka moja, i neka padne kao rosa govor moj, kao sitan dažd na mladu travu i kao krupan dažd na odraslu travu.
3. Jer cu javljati ime Gospodnje; velicajte Boga našeg.
4. Delo je te Stene savršeno, jer su svi putevi Njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde; pravedan je i istinit.
5. Oni se pokvariše prema Njemu; njihovo nevaljalstvo nije nevaljalstvo sinova Njegovih; to je rod zao i pokvaren.
6. Tako li vracate Gospodu, narode ludi i bezumni? Nije li On Otac tvoj koji te je zadobio? On te je nacinio i stvorio.
7. Opomeni se nekadašnjih dana, pogledajte godine svakog veka; pitaj oca svog i on ce ti javiti, starije svoje i kazace ti.
8. Kad Višnji razdade nasledstvo narodima, kad razdeli sinove Adamove, postavi mede narodima po broju sinova Izrailjevih.
9. Jer je deo Gospodnji narod Njegov, Jakov je uže nasledstva Njegovog.
10. Nade ga u zemlji pustoj, na mestu strašnom gde buci pustoš; vodi ga unaokolo, uci ga i cuva kao zenicu oka svog.
11. Kao što orao izmamljuje orlice svoje, diže se nad pticima svojim, širi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim,
12. Tako ga Gospod vodaše, i s njim ne beše tudeg boga;
13. Vodaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stene i ulje iz tvrdog kamena,
14. Maslo od krava i mleko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova vasanskih i jaraca, sa srcem zrna pšenicnih; i pio si vino, krv od grožda.
15. Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog.
16. Na revnost razdražiše Ga tudim bogovima, gadovima razgneviše Ga.
17. Prinosiše žrtve davolima, ne Bogu, bogovima, kojih nisu znali, novim, koji iz bliza dodoše, kojih se nisu strašili oci vaši.
18. Stenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga Stvoritelja svog.
19. Kad to vide Gospod, razgnevi se na sinove svoje i na kceri svoje,
20. I rece: Sakricu od njih lice svoje, videcu kakav ce im biti posledak, jer su rod pokvaren, sinovi u kojima nema vere.
21. Oni me razdražiše na revnost onim što nije Bog, razgneviše svojim taštinama; i ja cu njih razdražiti na revnost onim koji nije narod, narodom ludim razljuticu ih.
22. Jer se oganj razgoreo u gnevu mom, i gorece do najdubljeg pakla; spalice zemlju i rod njen, i popalice temelje brdima.
23. Zgrnucu na njih zla, strele svoje pobacacu na njih.
24. Glad ce ih cediti, vrucice i ljuti pomori proždirace ih; i zube zverske poslacu na njih i jed zmija zemaljskih.
25. Spolja ce ih ubijati mac, a po kletima strah, i momka i devojku, dete na sisi i sedog coveka.
26. Rekao bih: Rasejacu ih po svim uglovima zemaljskim, ucinicu da nestane spomen njihov izmedu ljudi,
27. Da mi nije do mržnje neprijateljeve, da se ne bi neprijatelji njihovi poneli i rekli: Ruka se naša uzvisila, a nije Gospod ucinio sve ovo.
28. Jer su narod koji propada sa svojih namera, i nema u njih razuma.
29. Kamo da su pametni, da razumeju ovo, i gledaju na kraj svoj!
30. Kako bi jedan gonio hiljadu a dvojica terala deset hiljada, da ih nije stena njihova prodala i Gospod ih predao?
31. Jer stena njihova nije kao naša Stena; neprijatelji naši neka budu sudije.
32. Jer je cokot njihov od cokota sodomskog i iz polja gomorskog; grožde je njihovo grožde otrovno, puca su mu gorka.
33. Vino je njihovo otrov zmajevski, i ljuti jed aspidin.
34. Nije li to sakriveno kod mene, zapecaceno u riznicama mojim?
35. Moja je osveta i plata, u svoje vreme popuznuce noga njihova, jer je blizu dan propasti njihove, i ide brzo šta ce ih zadesiti.
36. Sudice Gospod narodu svom, i žao ce mu biti sluga Njegovih, kad vidi da je prošla snaga i da nema ništa ni od uhvacenog ni od ostavljenog.
37. I reci ce: Gde su bogovi njihovi? Stena u koju se uzdaše?
38. Koji salo od žrtava njegovih jedoše i piše vino od naliva njihovih. Neka ustanu i pomognu vam, i neka vam budu zaklon.
39. Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i isceljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.
40. Jer podižem k nebu ruku svoju i kažem: Ja sam živ doveka.
41. Ako naoštrim sjajni mac svoj i uzmem u ruku sud, ucinicu osvetu na neprijateljima svojim i vraticu onima koji mrze na me.
42. Opojicu strele svoje krvlju, i mac ce se moj najesti mesa, krvlju isecenih i zarobljenih, kad pocnem osvetu na neprijateljima.
43. Veselite se narodi s narodom Njegovim, jer ce pokajati krv sluga svojih, i osvetice se neprijateljima svojim, i ocistice zemlju svoju i narod svoj.
44. I dode Mojsije i izgovori sve reci pesme ove narodu, on i Isus, sin Navin.
45. A kad izgovori Mojsije sve reci ove svemu Izrailju,
46. Rece im: Privijte srce svoje k svim recima koje vam ja danas zasvedocavam, i kazujte ih sinovima svojim da bi držali sve reci ovog zakona i tvorili ih.
47. Jer nije prazna rec da za nju ne marite, nego je život vaš; i tom cete recju produžiti dane svoje na zemlji, u koju idete preko Jordana da je nasledite.
48. U isti dan rece Gospod Mojsiju govoreci:
49. Izidi na ovu goru avarimsku, na goru Navav, koja je u zemlji moavskoj prema Jerihonu, i vidi zemlju hanansku koju dajem sinovima Izrailjevim u državu.
50. I umri na gori na koju izideš, i priberi s k rodu svom, kao što je umro Aron, brat tvoj na gori Oru i pribrao se k rodu svom.
51. Jer mi zgrešiste medu sinovima Izrailjevim na vodi od svade u Kadisu u pustinji Sinu, što me ne proslaviste medu sinovima Izrailjevim.
52. Pred sobom ceš videti zemlju, ali neceš u nju uci, u zemlju koju dajem sinovima Izrailjevim.