Peta knjiga Mojsijeva 29
1. Ovo su reci zaveta koji zapovedi Gospod Mojsiju da ucini sa sinovima Izrailjevim u zemlji moavskoj, osim zaveta koji je ucinio s njima na Horivu.
2. I sazva Mojsije sve sinove Izrailjeve i rece im: Videli ste sve što ucini Gospod na vaše oci u zemlji misirskoj Faraonu i svim slugama njegovim i svoj zemlji njegovoj,
3. Kušanja velika, koja videše oci tvoje, one znake i cudesa velika.
4. Ali vam ne dade Gospod srce, da razumete, ni oci, da vidite, i uši da cujete do ovog dana.
5. I vodih vas cetrdeset godina po pustinji; ne ovetšaše haljine vaše na vama, niti obuca tvoja ovetša na nogama tvojim.
6. Hleba ne jedoste, ni piste vino i silovito pice, da biste poznali da sam ja Gospod Bog vaš.
7. I kad dodoste na ovo mesto, izide Sion, car esevonski i Og, car vasanski pred nas u boj; i pobismo ih.
8. I uzesmo zemlju njihovu, i dadosmo je u nasledstvo plemenu Ruvimovom i plemenu Gadovom i polovini plemena Manasijinog.
9. Zato držite reci ovog zaveta i tvorite ih, da biste napredovali u svemu što radite.
10. Vi stojite danas svi pred Gospodom Bogom svojim, glavari od plemena vaših, starešine vaše i upravitelji vaši, svi ljudi Izrailjci,
11. Deca vaša, žene vaše, i došljak koji je u vašem logoru, i onaj koji ti drva sece, i onaj koji ti vodu nosi.
12. Da pristaneš na zavet Gospoda Boga svog i na kletvu Njegovu, koju ucini s tobom danas Gospod Bog tvoj,
13. Da te danas postavi sebi za narod i da ti On bude Bog, kao što ti je rekao i kao što se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu.
14. I ne s vama samima cinim ovaj zavet i ovu kletvu;
15. Nego sa svakim koji danas stoji ovde s nama pred Gospodom Bogom našim, i sa svakim koji nije danas ovde s nama.
16. Jer vi znate kako smo živeli u zemlji misirskoj, i kako smo prošli kroz narode kroz koje smo prošli.
17. I videli ste gadove njihove i idole njihove od drveta i od kamena, od srebra i od zlata, koji su kod njih.
18. Neka ne bude medu vama coveka ni žene ni porodice ni plemena, kome bi se srce odvratilo danas od Gospoda Boga našeg, da ide da služi bogovima onih naroda; neka ne bude medu vama korena na kome bi rastao otrov ili pelen.
19. I cuvši reci ove kletve da se ne pohvali u srcu svom govoreci: Bicu miran ako idem za onim što u srcu svom smislim, dodajuci pijanstvo žedi.
20. Nece Gospod oprostiti takvome, nego ce se onda raspaliti gnev Gospodnji i revnost Njegova na takvog coveka, i pašce na nj sva kletva koja je napisana u ovoj knjizi, i istrebice Gospod ime njegovo pod nebom.
21. I odlucice ga Gospod na zlo od svih plemena Izrailjevih po svim kletvama zaveta napisanog u knjizi ovog zakona.
22. Tada ce govoriti potonji naraštaj, sinovi vaši koji nastanu iza vas, i došljak koji dode iz daleke zemlje, kad vide zla u zemlji ovoj i bolesti, koje ce Gospod pustiti na nju,
23. Zemlju ovu opaljenu sumporom i solju, gde se ne seje niti šta nice niti na njoj raste kakva biljka, kao gde je propao Sodom i Gomor, Adama i Sevojim, koje zatre Gospod u gnevu svom i u jarosti svojoj,
24. Govorice svi narodi: Zašto ucini ovo Gospod od ove zemlje? Kakva je to žestina velikog gneva?
25. I odgovarace se: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga otaca svojih, koji ucini s njima kad ih izvede iz zemlje misirske.
26. Jer idoše i služiše drugim bogovima i poklanjaše im se, bogovima kojih ne znaše i koji im ništa ne dadoše.
27. Zato se Gospod razgnevi na tu zemlju, i pusti na nju sva prokletstva napisana u ovoj knjizi.
28. I istrebi ih Gospod Bog iz zemlje njihove u gnevu i jarosti i ljutini velikoj, i izbaci ih u drugu zemlju, kao što se vidi danas.
29. Šta je tajno ono je Gospoda Boga našeg, a javno je naše i sinova naših doveka, da bismo izvršavali sve reci ovog zakona.