Peta knjiga Mojsijeva 18
1. Sveštenici, Leviti i sve pleme Levijevo da nemaju deo ni nasledstvo s ostalim sinovima Izrailjevim; neka jedu ognjene žrtve Gospodnje i njegovo nasledstvo.
2. Nasledstvo, dakle, da nemaju medu bracom svojom: Gospod je nasledstvo njihovo, kao što im je kazao.
3. Ali ovo pripada sveštenicima od naroda, od onih koji prinesu žrtvu, bilo vola ili jagnje: da se daje svešteniku plece i obe vilice i želudac.
4. Prvine od žita svog, od vina svog i od ulja svog, i prvine od vune s ovaca svojih podaj mu.
5. Jer njega izabra Gospod Bog tvoj izmedu svih plemena tvojih da stoji i služi u ime Gospodnje on i sinovi njegovi doveka.
6. I kad dode koji Levit iz kog god mesta tvog iz svega Izrailja, gde nastava, kad dode po želji duše svoje u mesto koje izabere Gospod,
7. Neka služi u ime Gospoda Boga svog kao i druga braca, njegova Leviti, koji onde stoje pred Gospodom.
8. Neka jedu jednak deo, osim onog što bi koje prodao u porodici otaca svojih.
9. Kad udeš u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uci se ciniti gadna dela onih naroda.
10. Neka se ne nade u tebe koji bi vodio sina svog ili kcer svoju kroz oganj, ni vracar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni urocnik,
11. Ni bajac, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve.
12. Jer je gad pred Gospodom ko god tako cini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.
13. Drži se sasvim Gospoda Boga svog.
14. Jer ti narodi koje ceš naslediti, slušaju gatare i vracare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj.
15. Proroka isred tebe, izmedu brace tvoje, kao što sam ja, podignuce ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte,
16. Po svemu što si iskao od Gospoda Boga svog na Horivu na dan sabora svog govoreci: Da više ne cujem glas Gospoda Boga svog i da više ne gledam oganj taj veliki, da ne poginem.
17. Zato mi rece Gospod: Dobro rekoše šta rekoše.
18. Proroka cu im podignuti izmedu brace njihove, kao što si ti, i metnucu reci svoje u usta njegova, i kazivace im sve što mu zapovedim.
19. A ko god ne bi poslušao reci moje, koje ce govoriti u moje ime, od toga cu ja tražiti.
20. Ali prorok koji bi se usudio govoriti šta u moje ime što mu ja ne zapovedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok da se pogubi.
21. Ako li kažeš u srcu svom: Kako cemo poznati rec koje nije Gospod rekao?
22. Šta bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je rec koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.