Peta knjiga Mojsijeva 1
1. Ovo su reci koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenom moru, izmedu Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava,
2. Jedanaest dana hoda od Horiva preko gore Sira do Kadis-Varnije.
3. A beše cetrdesete godine prvi dan jedanaestog meseca, kad Mojsije kaza sinovima Izrailjevim sve što mu beše zapovedio Gospod da im kaže,
4. Pošto ubi Siona, cara amorejskog koji življaše u Esevonu, i Oga cara vasanskog koji življaše u Astarotu i u Edrajinu.
5. S one strane Jordana u zemlji moavskoj poce Mojsije kazivati ovaj zakon govoreci:
6. Gospod Bog naš rece nam na Horivu govoreci: Dosta ste bili na ovoj gori.
7. Obrnite se i podignite se i idite ka gori amorejskoj i u svu okolinu njenu, u ravnice i u brda i u doline, i na jug i na bregove morske, u zemlju hanansku i na Livan i do reke velike, reke Efrata.
8. Eto, dao sam vam zemlju, udite u nju, i uzmite zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima vašim, Avramu, Isaku i Jakovu, da ce im je dati i semenu njihovom nakon njih.
9. I rekoh vam onda govoreci: Ne mogu vas nositi sam.
10. Gospod Bog vaš umnožio vas je, i eto vas danas ima mnogo kao zvezda nebeskih.
11. Gospod Bog otaca vaših da vas umnoži još hiljadu puta više, i da vas blagoslovi kao što vam je kazao.
12. Kako bih ja sam nosio muke vaše, bremena vaša i raspre vaše?
13. Dajte iz plemena svojih ljude mudre i vešte i poznate da vam ih postavim za starešine.
14. Tada mi odgovoriste i rekoste: Dobro je da se ucini šta si kazao.
15. Tada uzevši starešine od plemena vaših, ljude mudre i poznate, postavih vam ih za starešine, za hiljadnike i stotinare i pedesetare i desetare i upravitelje po plemenima vašim.
16. I zapovedih onda sudijama vašim govoreci: Saslušavajte raspre medu bracom svojom i sudite pravo izmedu coveka i brata njegovog i izmedu došljaka koji je s njim.
17. Ne gledajte ko je ko na sudu, saslušajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Božiji, a stvar koja bi vam bila teška iznesite preda me da je cujem.
18. I zapovedih vam onda sve što cete ciniti.
19. Potom otišavši od Horiva predosmo svu onu pustinju veliku i strašnu, koju videste, iduci ka gori amorejskoj, kao što nam zapovedi Gospod Bog naš, i dodosmo do Kadis-Varnije.
20. Tada vam rekoh: Dodoste do gore amorejske, koju nam daje Gospod Bog naš.
21. Gle, dao ti je Gospod Bog tvoj tu zemlju, idi i uzmi je, kao što ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih; ne boj se i ne plaši se.
22. A vi svi dodoste k meni i rekoste: Da pošaljemo ljude pred sobom da nam uhode zemlju, i da nam jave za put kojim cemo ici i za gradove u koje cemo doci,
23. I to mi bi po volji, i uzeh izmedu vas dvanaest ljudi, iz svakog plemena po jednog;
24. I oni se podigoše i izišavši na goru dodoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju;
25. I nabraše roda one zemlje i donesoše nam, i javiše nam govoreci: Dobra je zemlja, koju nam daje Gospod Bog naš.
26. Ali ne hteste ici nego se suprotiste zapovesti Gospoda Boga svog.
27. I vikaste u šatorima svojim govoreci: Mrzi na nas Gospod, zato nas izvede iz zemlje misirske, da nas da u ruke Amorejcima i da nas potre.
28. Kuda da idemo? Braca naša uplašiše srce naše govoreci: Narod je veci i viši od nas, gradovi su veliki i ogradeni do neba, pa i sinove Enakove videsmo ovde.
29. A ja vam rekoh: Ne plašite se i ne bojte ih se.
30. Gospod Bog vaš, koji ide pred vama, On ce se biti za vas onako kako vam je ucinio u Misiru na vaše oci,
31. I u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao što covek nosi sina svog, celim putem kojim ste išli dokle dodoste do ovog mesta.
32. Ali zato opet ne verovaste Gospodu Bogu svom,
33. Koji idaše pred vama putem tražeci vam mesto gde biste stali, idaše nocu u ognju da vam svetli putem kojim biste išli, a danju u oblaku.
34. I cu Gospod glas reci vaših, i razgnevi se i zakle se govoreci:
35. Nijedan od ovog roda zlog nece videti ove dobre zemlje, za koju se zakleh da cu dati vašim ocima,
36. Osim Haleva, sina Jefonijinog; on ce je videti, i njemu cu dati zemlju po kojoj je išao, i sinovima njegovim, jer se sasvim držao Gospoda.
37. Pa i na mene se razgnevi Gospod s vas; i rece: Ni ti neceš uci onamo.
38. Isus, sin Navin, koji te služi, on ce uci onamo, njega utvrdi; jer ce je on razdeliti sinovima Izrailjevim u nasledstvo.
39. A deca vaša, za koju rekoste da ce postati roblje, sinovi vaši, koji danas ne znaju ni šta je dobro ni šta je zlo, oni ce uci onamo, i njima cu je dati i oni ce je naslediti.
40. Vi, pak, vratite se i idite u pustinju k Crvenom Moru.
41. A vi odgovoriste i rekoste mi: Sagrešismo Gospodu; ici cemo i bicemo se sasvim kako nam je zapovedio Gospod Bog naš. I uzevši svaki svoje oružje hteste izaci na goru.
42. A Gospod mi rece: Kaži im: Ne idite i ne bijte se, jer nisam medu vama, da ne izginete pred neprijateljima svojim.
43. I ja vam rekoh, ali ne poslušaste, nego se opreste zapovesti Gospodnjoj, i navaliste na goru.
44. Tada izidoše pred vas Amoreji, koji sedahu u onoj planini, i pognaše vas kao što cine pcele, i pobiše vas na Siru pa do Orme.
45. I vrativši se plakaste pred Gospodom, ali Gospod ne posluša glas vaš niti okrete uho svoje k vama.
46. I ostadoste u Kadisu dugo vremena dokle onde stajaste.