Peta knjiga Mojsijeva 28
1. Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog držeci i tvoreci sve zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam, uzvisice te Gospod Bog tvoj više svih naroda na zemlji.
2. I doci ce na te svi ovi blagoslovi, i steci ce ti se, ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svog,
3. Blagosloven ceš biti u gradu, i blagosloven ceš biti u polju,
4. Blagosloven ce biti plod utrobe tvoje, i plod zemlje tvoje i plod stoke tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.
5. Blagoslovena ce biti kotarica tvoja i nacve tvoje.
6. Blagosloven ceš biti kad dolaziš i blagosloven ceš biti kad polaziš.
7. Dace ti Gospod neprijatelje tvoje koji ustanu na te da ih biješ; jednim ce putem doci na te, a na sedam ce puteva bežati od tebe.
8. Gospod ce poslati blagoslov da bude s tobom u žitnicama tvojim i u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom, i blagoslovice te u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj.
9. Postavice te Gospod da mu budeš narod svet, kao što ti se zakleo ako uzdržiš zapovesti Gospoda Boga svog i uzideš putevima Njegovim.
10. I videce svi narodi na zemlji da se ime Gospodnje priziva na tebe, i bojace se tebe.
11. I ucinice Gospod da si obilan svakim dobrom, plodom utrobe svoje i plodom stoke svoje i plodom zemlje svoje na zemlji za koju se zakleo Gospod ocima tvojim da ce ti je dati.
12. Otvorice ti Gospod dobru riznicu svoju, nebo, da da dažd zemlji tvojoj na vreme, i blagoslovice svako delo ruku tvojih te ceš davati u zajam mnogim narodima, a sam neceš uzimati u zajam.
13. I ucinice te Gospod Bog tvoj da si glava a ne rep, i biceš samo gore, a neceš biti dole, ako uzaslušaš zapovesti Gospoda Boga svog, koje ti ja danas zapovedam, da ih držiš i tvoriš,
14. I ne odstupiš ni od jedne reci koju vam ja danas zapovedam ni nadesno ni nalevo, pristajuci za drugim bogovima da im služiš.
15. Ali ako ne uzaslušaš glas Gospoda Boga svog da držiš i tvoriš sve zapovesti Njegove u uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, doci ce na tebe sve ove kletve i stignuce te.
16. Proklet ceš biti u gradu, i proklet ceš biti u polju.
17. Prokleta ce biti kotarica tvoja i nacve tvoje.
18. Proklet ce biti plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.
19. Proklet ceš biti kad dolaziš, i proklet ceš biti kad polaziš.
20. Poslace Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom i šta uzradiš, dok se ne zatreš i ne propadneš na precac za zla dela svoja kojima si me ostavio.
21. Ucinice Gospod Bog tvoj da se prilepi za te pomor, dokle te ne istrebi sa zemlje u koju ideš da je naslediš.
22. Udarice te Gospod suvom bolešcu i vrucicom, i groznicom i žegom i macem, i sušom i medljikom, koje ce te goniti dokle ne propadneš.
23. A nebo nad glavom tvojom bice od bronze, a zemlja pod tobom od gvožda.
24. Ucinice Gospod da dažd zemlji tvojoj bude prah i pepeo, koji ce padati s neba na te, dokle se ne istrebiš.
25. Dace te Gospod Bog tvoj neprijateljima tvojim da te biju; jednim ceš putem izaci na njih, a na sedam ceš puteva bežati od njih, i potucaceš se po svim carstvima na zemlji.
26. I mrtvo telo tvoje bice hrana svim pticama nebeskim i zverju zemaljskom, niti ce biti ko da ih poplaši.
27. Udarice te Gospod prištevima misirskim i šuljevima i šugom i krastama da se neceš moci isceliti.
28. Udarice te Gospod ludilom i slepotom i besnilom.
29. I pipaceš u podne, kao što pipa slepac po mraku, niti ceš imati napretka na putevima svojim; i cinice ti se krivo i otimace se od tebe jednako, i nece biti nikoga da ti pomogne.
30. Oženiceš se, a drugi ce spavati sa tvojom ženom; sazidaceš kucu, a neceš sedeti u njoj; posadiceš vinograd, a neceš ga brati.
31. Vo tvoj klace se na tvoje oci, a ti ga neceš jesti; magarac tvoj otece se pred tobom, i nece ti se vratiti; ovce tvoje dace se neprijatelju tvom, i nece biti nikoga da ti pomogne.
32. Sinovi tvoji i kceri tvoje dace se drugom narodu, a oci ce tvoje gledati i kapace jednako za njima, a nece biti snage u ruci tvojoj.
33. Rod zemlje tvoje i svu muku tvoju izješce narod, kog ne znaš, i cinice ti krivo i gazice te jednako.
34. I poludeceš od onog što ceš gledati svojim ocima.
35. Udarice te Gospod prištem zlim u kolenima i na nogama, da se neceš moci isceliti, od stopala noge tvoje do temena.
36. Odvešce Gospod tebe i cara tvog, kog postaviš nad sobom, u narod kog nisi znao ti ni stari tvoji, i onde ceš služiti drugim bogovima, drvetu i kamenu.
37. I biceš cudo i prica i podsmeh svim narodima, u koje te odvede Gospod.
38. Mnogo ceš semena izneti u polje, a malo ceš sabrati jer ce ga izjesti skakavci.
39. Vinograde ceš saditi i radiceš ih a neceš piti vino niti ceš ih brati, jer ce izjesti crvi.
40. Imaceš maslina po svim krajevima svojim, ali se neceš uljem namazati, jer ce opasti masline tvoje.
41. Rodiceš sinove i kceri, ali nece biti tvoji; jer ce otici u ropstvo.
42. Sve voce tvoje i rod zemlje tvoje izješce bube.
43. Stranac koji je kod tebe popece se nada te visoko, a ti ceš sici dole, veoma nisko.
44. On ce ti davati u zajam, a ti neceš njemu davati u zajam; on ce postati glava, a ti ceš postati rep.
45. I doci ce na te sve ove kletve i gonice te i stizace te, dokle se ne istrebiš, jer nisi slušao glas Gospoda Boga svog i držao zapovesti Njegove i uredbe Njegove, koje ti je zapovedio.
46. I one ce biti znak i cudo na tebi i na semenu tvom doveka.
47. Jer nisi služio Bogu svom radosnog i veselog srca u svakom obilju.
48. I služiceš neprijatelju svom, kog ce Gospod poslati na tebe, u gladi i u žedi, u golotinji i u svakoj oskudici; i metnuce ti gvozden jaram na vrat, dokle te ne satre.
49. Podignuce na tebe Gospod narod izdaleka, s kraja zemlje, koji ce doleteti kao orao, narod, kome jezika neceš razumeti.
50. Narod bezdušan, koji nece mariti za starca niti ce dete žaliti.
51. I izješce plod stoke tvoje i plod zemlje tvoje, dokle se ne istrebiš; i nece ti ostaviti ništa, ni žito ni vino ni ulje, ni plod goveda tvojih ni stada ovaca tvojih, dokle te ne zatre.
52. I stegnuce te po svim mestima tvojim, dokle ne popadaju zidovi tvoji visoki i tvrdi, u koje se uzdaš, po svoj zemlji tvojoj; stegnuce te po svim mestima tvojim, po svoj zemlji tvojoj koju ti daje Gospod Bog tvoj;
53. Te ceš u teskobi i u nevolji kojom ce ti pritužiti neprijatelji tvoji jesti plod utrobe svoje, meso od sinova svojih i od kceri svojih, koje ti da Gospod Bog tvoj.
54. Covek koji je bio mek i vrlo nežan medu vama prozlice se prema bratu svom i prema miloj ženi svojoj i prema ostalim sinovima koji mu ostanu,
55. Te nece dati nikome izmedu njih mesa od sinova svojih koje ce jesti, jer nece imati ništa drugo u nevolji i teskobi, kojom ce ti pritužiti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim.
56. Žena koja je bila meka i vrlo nežna medu vama, koja od mekote i nežnosti nije bila navikla stajati nogom svojom na zemlju, prozlice se prema milom mužu svom i prema sinu svom i prema kceri svojoj,
57. I posteljici, koja izide izmedu nogu njenih, i deci koju rodi; jer ce ih jesti krišom u oskudici svojoj od nevolje i od teskobe, kojom ce ti pritužiti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim.
58. Ako ne uzdržiš i ne ustvoriš sve reci ovog zakona, koje su napisane u ovoj knjizi, ne bojeci se slavnog i strašnog imena Gospoda Boga svog,
59. Pustice Gospod na tebe i na seme tvoje zla cudesna, velika i duga, bolesti ljute i duge.
60. I obratice na tebe sve pomore misirske, od kojih si se plašio, i prilepice se za tebe.
61. I sve bolesti i sva zla, koja nisu zapisana u knjizi ovog zakona, pustice Gospod na tebe dokle se ne istrebiš.
62. I ostace vas malo, a pre vas beše mnogo kao zvezda nebeskih; jer nisi slušao glas Gospoda Boga svog.
63. I kao što vam se Gospod radova dobro vam cineci i množeci vas, tako ce vam se Gospod radovati zatiruci vas i istrebljujuci vas; i nestace vas sa zemlje u koju idete da je nasledite.
64. I rasejace te Gospod po svim narodima s jednog kraja zemlje do drugog, i onde ceš služiti drugim bogovima, kojih nisi znao ni ti ni oci tvoji, drvetu i kamenu.
65. Ali u onim narodima neceš odahnuti, niti ce se stopalo noge tvoje odmoriti; nego ce ti Gospod dati onde srce plašljivo, oci išcilele i dušu iznemoglu.
66. I život ce tvoj biti kao da visi prema tebi, i plašiceš se nocu i danju, i neceš biti miran životom svojim.
67. Jutrom ceš govoriti: Kamo da je vece! A vecerom ceš govoriti: Kamo da je jutro! Od straha kojim ce se strašiti srce tvoje, i od onog što ceš gledati ocima svojim.
68. I vratice te Gospod u Misir na ladama, putem za koji ti rekoh: Neceš ga više videti. I onde cete se prodavati neprijateljima svojim da budete robovi i robinje, a nece biti kupca.