Otkrivenje Jovanovo 9

1. I peti andeo zatrubi, i videh zvezdu gde pade s neba na zemlju, i dade joj se kljuc od studenca bezdana;

2. I otvori studenac bezdana, i izide dim iz studenca kao dim velike peci, i pocrne sunce i nebo od dima studencevog.

3. I iz dima izidoše skakavci na zemlju, i dade im se oblast, kao što i skorpije imaju oblast na zemlji.

4. I rece im se da ne ude travi zemaljskoj niti ikakvoj zeleni, niti ikakvom drvetu, nego samo ljudima koji nemaju pecat Božji na celima svojim.

5. I dade im se da ih ne ubijaju, nego da ih muce pet meseci; i mucenje njihovo beše kao mucenje skorpijino kad ujede coveka;

6. I u te dane tražice ljudi smrt, i nece je naci; i želece da umru, i smrt ce od njih bežati.

7. I skakavci behu kao konji spremljeni na boj; i na glavama njihovim kao krune od zlata, i lica njihova kao lica covecija.

8. I imahu kose kao kose ženske, i zubi njihovi behu kao u lavova;

9. I imahu oklope kao oklope gvozdene, i glas krila njihovih beše kao glas kola kad mnogi konji trce na boj;

10. I imahu repove kao skorpijine, i žalci behu na repovima njihovim; i dana im beše oblast da ude ljudima pet meseci.

11. I imahu nad sobom cara andela bezdana kome je ime jevrejski Avadon, a grcki Apolion.

12. Jedno zlo prode, evo idu još dva zla za ovim.

13. I šesti andeo zatrubi, i cuh glas jedan od cetiri roglja zlatnog oltara koji je pred Bogom,

14. Gde govori šestom andelu koji imaše trubu: Odreši cetiri andela koji su svezani kod reke velike Eufrata.

15. I biše odrešena cetiri andela koji behu pripravljeni na sahat, i dan, i mesec, i godinu, da pobiju trecinu ljudi.

16. I broj vojnika na konjima beše dvesta hiljada hiljada; i cuh broj njihov.

17. I tako videh u utvari konje, i one što sedahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor.

18. I od ova tri zla pogibe trecina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovih.

19. Jer sila konja beše u ustima njihovim, i u repovima njihovim; jer repovi njihovi bivahu kao zmije i imahu glave, i njima idahu.

20. I ostali ljudi koji ne biše pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih da se ne poklanjaju davolima ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu videti ni cuti, ni hoditi;

21. Niti se pokajaše od ubistva svojih, ni od caranja svojih, ni od kurvarstva svog, ni od krada svojih.