Otkrivenje Jovanovo 16

1. I cuh glas veliki iz crkve gde govori sedmorici andela: Idite, i izlijte sedam caša gneva Božijeg na zemlju.

2. I ode prvi andeo, i izli cašu svoju na zemlju; i postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zverin i koji se klanjaju ikoni njenoj.

3. I drugi andeo izli cašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umre u moru.

4. I treci andeo izli cašu svoju na reke i na izvore vodene; i posta krv.

5. I cuh andela vodenog gde govori: Pravedan si Gospode, koji jesi, i koji beše, i svet, što si ovo sudio;

6. Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju jer su zaslužili.

7. I cuh drugog iz oltara gde govori: Da, Gospode Bože Svedržitelju, istiniti su i pravi sudovi Tvoji.

8. I cetvrti andeo izli cašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem.

9. I opališe se ljudi od velike vrucine, i huliše na ime Boga koji ima oblast nad zlima ovima, i ne pokajaše se da Mu dadu slavu.

10. I peti andeo izli cašu svoju na presto zverin; i carstvo njeno posta tamno, i žvakahu jezike svoje od bola.

11. I huliše na ime Boga nebeskog od bola i od rana svojih, i ne pokajaše se od dela svojih.

12. I šesti andeo izli cašu svoju na veliku reku Eufrat; i presahnu voda njena, da se pripravi put carevima od istoka suncanog.

13. I videh iz usta aždahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnog proroka, gde izidoše tri necista duha, kao žabe.

14. Jer su ovo duhovi davolski koji cine cudesa i izlaze k carevima svega vasionog sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja.

15. Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji cuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova.

16. I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.

17. I sedmi andeo izli cašu svoju po nebu, i izide glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreci: Svrši se.

18. I biše sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko.

19. I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznabožacki padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da cašu vina ljutog gneva svog.

20. I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nadoše.

21. I grad veliki kao glava pade s neba na ljude; i ljudi huliše na Boga od zla gradnog, jer je velika muka njegova vrlo.