Otkrivenje Jovanovo 19
1. I posle ovog cuh glas veliki naroda mnogog na nebu gde govori: Aliluja! Spasenje i slava i cast i sila Gospodu našem;
2. Jer su istiniti i pravi sudovi Njegovi, što je osudio kurvu veliku, koja pokvari zemlju kurvarstvom svojim, i pokajao krv slugu svojih od ruke njene.
3. I drugom rekoše: Aliluja! I dim njen izlažaše va vek veka.
4. I padoše dvadeset i cetiri starešine, i cetiri životinje, i pokloniše se Bogu koji sedaše na prestolu, govoreci: Amin, aliluja!
5. I glas izide od prestola koji govori: Hvalite Boga našeg sve sluge Njegove, i koji Ga se bojite, i mali i veliki.
6. I cuh kao glas naroda mnogog, i kao glas voda mnogih, i kao glas gromova jakih, koji govore: Aliluja! Jer caruje Gospod Bog Svedržitelj.
7. Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer dode svadba Jagnjetova, i žena Njegova pripravila se;
8. I dano joj bi da se obuce u svilu cistu i belu: jer je svila pravda svetih.
9. I rece mi: Napiši: Blago onima koji su pozvani na veceru svadbe Jagnjetove. I rece mi: Ove su reci istinite Božije.
10. I padnuvši pred nogama njegovim poklonih mu se; i rece mi: Gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braca tvoja koja imaju svedocanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedocanstvo Isusovo Duh Proroštva.
11. I videh nebo otvoreno, i gle, konj beo, i koji sedaše na njemu zove se Veran i Istinit, i sudi po pravdi i vojuje.
12. A oci su Mu kao plamen ognjeni, i na glavi Njegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kog niko ne zna do On sam.
13. I beše obucen u haljinu crvenu od krvi, i ime se Njegovo zove: Rec Božija.
14. I vojske nebeske idahu za Njim na konjima belim, obucene u svilu belu i cistu.
15. I iz usta Njegovih izide mac oštar, da njime pobije neznabošce; i On ce ih pasti s palicom gvozdenom; i On gazi kacu vina i srdnje i gneva Boga Svedržitelja.
16. I ima na haljini i na stegnu svom ime napisano: Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.
17. I videh jednog andela gde stoji na suncu i povika glasom velikim govoreci svima pticama koje lete ispod neba: Dodite i skupite se na veliku veceru Božiju,
18. Da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka, i mesa od konja i od onih koji sede na njima, i mesa od svih slobodnjaka i robova, i od malih i od velikih.
19. I videh zver i careve zemaljske i vojnike njihove skupljene da se pobiju s Onim što sedi na konju i s vojskama Njegovim.
20. I bi uhvacena zver, i s njom lažni prorok koji ucini pred njom znake kojima prevari one koji primiše žig zverin i koji se poklanjaju ikoni njenoj: živi biše baceni oboje u jezero ognjeno, koje gori sumporom.
21. A ostali pobijeni biše macem Onog što sedi na konju, koji izide iz usta Njegovih: i sve se ptice nasitiše od mesa njihovog.